Politiko: Velike količine ruske nafte zaobilazno i dalje stižu u Evropu
BRISEL: Zavisnost EU od ruske nafte i gasa je prošlost, tvrdi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ali ukrajinski zvaničnici i poslovni ljudi iz energetike smatraju da se velike količine ruskih energenata, posebno nafte, i dalje slivaju u Evropu, čime se finansira ratna mašinerija ruskog predsednika Vladimira Putina.
Kako piše Politiko EU, posrednici kupuju rusku sirovu naftu i zaobilaznim putem je prevoze do Evrope.
"Prijatelj iz Njujorka mi se žalio da bubašvabe uvek nađu neku rupicu da mu uđu u stan, upravo tako Rusija čini sa svojim energentima. Te rupe Evropa mora da začepi i onemogući Rusiju da krvavim novcem finansira svoju ratnu mašineriju koji uništava našu zemlju i ubija naš narod ", izjavio je za briselski portal Oleh Ustenko, ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Nafta može lako da se meša s drugim pošiljkama u tranzitnim zemljama pa se stvaraju pošiljke kojima je naročito teško da se odredi zemlja porekla,a proces prerade, neophodan za svaku praktičnu primenu, uklanja tragove primarnih sirovina, navodi Politiko.
S druge strane, brodovi plove pod raznim zastavama i nimalo ne doprinose transparentnosti: neki pomorci su optuženi da raznim načinima pomažu Rusiji da prikrije zemlju porekla izvozne sirovine.
Evropska unija je zabranila uvoz ruskih fosilnih goriva od početka rata u Ukrajini u februaru 2022., uz određene izuzetke: ograničene količine sirove nafte, gasa i tečnog gasa (LNG) , kao i naftnih proizvoda.
Međutim, velike količine ruske sirove nafte, a to je mnogo veći izvor prihoda nego poslovanje s gasom, i dalje se isporučuju na globalna tržišta a neki stručnjaci misle da te količine ulaze u Evropu na "mala vrata", navodi portal.
"Od uvođenja sankcija količine sirove nafte koje Rusija izvozi uglavnom su stabilne. Moguće je da se ruska nafta i dalje prodaje u EU i zapadnim zemljama putem posrednika", kaže Sad Rahim, vodeći ekonomista trgovačkog društva Trafigura.
Jedna od potencijalnih ruta je Azerbajdžan koji se graniči s Rusijom i početna je točka naftovoda Baku-Tbilisi-Čejhan (BTC) kojim upravlja kompanija BP.
Luka Čejhan u Turskoj veliko je čvorište iz kojeg se sirova nafta šalje u Evropu, a u Čejhan se sliva i velika količine nafte iz Iraka preko naftovoda Kirkuk-Čejhan.
Fransoa Belami francuski evroposlanik i član Odbora Evropskog parlamenta za industriju, istraživanje i energiju, postavio je Evropskoj komisiji pitanje upravo o toj ruti.
Podaci pokazuju da je Azerbajdžan dnevno izvozio 242.000 barela više nego što je proizvodio od aprila do jula 2022., saopštio je Belami uz konstataciju da to budi sumnju da se sankcije zaobilaze.
Portparol Komisije zadužio je bivšeg ambasadora EU u SAD Dejvida O' Salivena da istraži eventualno zaobilaženje sankcija, a on tvrdi da su podaci koje je Belami citirao zastareli, odnosno iz perioda pre nego što je EU nametnula sankcije Rusiji.
Podaci u koje je Politiko imao uvid o isporukama sirove nafte iz Čejhana pokazuju nedavni pad izvoza s oko 3 miliona tona mesečno početkom 2022. godine na oko 2 miliona tona ove godine.
U isto vreme Turska je prošle godine udvostručila direktan uvoz ruske nafte i odbila da uvede sankcije Rusiji uprkos tome što istovremeno nudi vojnu i humanitarnu podršku Ukrajini.
Finski Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) upozorio je prošle godine da "novi put za rusku naftu do EU prolazi Turskom koja je danas sve važnije odredište za rusku sirovu naftu".
U Turskoj se ta ruska nafta prerađuje u derivate, a oni ne podležu sankcijama pri prodaji, navodi Politiko.
Britanska nevladina organizacija "Global vitnes" objavila je u ponedeljak izveštaj u kojem se navodi da se ruska nafta prodaje po cenama koje daleko prevazilaze limit od 60 dolara, koji su zemlje G7 odredile u decembru prošle godine.