Politika koči interese poslovnih ljudi i građana

On je u izjavi za Tanjug rekao da Vašingtonski sporazum umnogome zavisi od političkih dešavanja, i podsetio da je kraj 2020. bio obeležen izborima u Americi, a početak ove godine izborima na Kosovu i Metohiji, što je usporilo aktivnosti na realizaciji sporazuma.



"Drago nam je da dobijamo uveravanja iz Vašingotna, iz DFC-a da njihova regionalna kancelarija u Beogradu ostaje, iako su ljudi koji se bave Balkanom promenjeni posle izbora. Drugo su izbori na Kosovu, gde je u toku završavanje izbornog procesa i formiranje vlade, i od toga zavisi dinamika sprovođenja sporazuma", rekao je Đurđević.



On je nalgasio da je našoj strani veoma važno to što su kompanije iz uže Srbije i sa KiM izrazile zainteresovanost za saradnju u određenim oblastima.



"To je pre svega energetika i naravno uspostavljanje komunikacija, odnosno infrastrukture, što se neće desiti preko noći, ali zainteresovanost i sastanci dve strane dovode do normalizacije odnosa", rekao je savetnim predsednika PKS-a.



Ocenio je da je važno i to što je na sastancima zajedničkog tima dveju komora utvrđena zainteresovanost kosovske strane za formiranje Mini Šengena, jer bi to pomoglo rešavanja većeg broja aktuelnih problema u poslovanju kompanija.



"Postoje i dalje pitanje deklarisanje proizvoda, odnosno kako neke kompanije mogu da deklarišu svoje proizvode, da ih stave u promet bez problema. Pitanje veterinarskih certifikata u oblasti mesa i mleka, jer sada ne mogu da idu legalno na Kosovo. Postavlja se pitanje saradnje nadležnih organa koji terba da kontrolišu kvalite hrane, što je sve veoma bitno za trgovinsku razmenu", naveo je Đurđević.



Dodao je kako u PKS-u očekuju da će nova Bajdenova administracija podstaći ostvarenje Vašingtonskog sporazuma.



Đurđević je istakao da su neki projekti poput autoputa NIš-Merdare započeti još tokom pregovora Beograda i Prištine pokroviteljstvom EU, ali da ima i drugih poslova od interesa za obe strane.



"Postoje još neke stvari kao što je saradnja na zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode i proizvodnjom električne energije, što bi po nama presdstavljalo dodatni zamajac pronalaženju projekata koji spajaju. Po nama, nije ideja da se podeli jezero, nego da se jezero Gaziovode i hidroelektrana iskoriste kao projekat koji bi dve strane zajednički vodile, dakle upravljanje resursima kao što je jezero, reka Ibar i energetski i ekološki projekti u vezi s njima", naglasio je savetnik Marka Čadeža.



Primetio je da su izbori u Americi i na Kosovu sve te poslove usporili, uz nadu da će u narednih mesec dana biti jasnijih stavova i rokova za nastavak zajedničkog rada.



"Mislim na formiranje vlade na Kosovu. Mi smo videli da prioritet nove vlade, ukoliko je bude Kurti vodio nije dijalog, ali jeste ekonomski razvoj, a ekonomski razvoj na zapadnom Balkanu jeste sistem spojenih sudova. Šest ekonomija zapadnog Balkana ako žele neki veći razvoj moraju da sarađuju i stvore okvir u vidu zajedničkog tržišta ako je to moguće, a to znači međusobnoi izdavanje sertifikata, deklaracija, akreditacija, međusobno poverenje u poslovanju, to znači mala EU", smatra Đurđević.



Dodao je da to može da stvori boljitak građanima Srbije a još više Kosova čija ekonomija je mala, i čiji put ka Evropi vodi preko Srbije.



"Postoji zajedničkih kontakati i odnosi još iz Jugoslavije, i u poslednje dve godina kako naše dve komore intenzivno rade. Možda taj dijalog koji nije prioritet Kurtiju, kroz ekonomsku saradnju postane prioritet, jer se to nameće kao nužna stvar da bi se obezbedio razvoj Kosova", izjavio je Đurđević.



Precizirao je da postoje privrednici zainteresovani za saradnju u oblastima energetike, poljoprivrede, IT-ja i građevinarstva, a zajednički je interes da pruga što pre proradi, kakobi transport robe pojeftinio.



"Resursi postoje, volja postoji na nivoima gde ljudi hoće da se razumeju, i mi te ljude spajamo, ali političko odugovlačenje traje godinama", upozorio je Đurđević.