POČELA NEDELJA ŠTEDNJE Novac u slamarici ne daje kamatu, pa mnogi drže pare i u bankama, A EVO I KOLIKO ŠTEDIMO

Tim više što u Nedelji štednje banke nude različite povoljnosti za klijente, a ove godine je, za razliku od nekoliko godina unazad, stanje mnogo bolje jer banke ponovo štedišama nude solidne kamate na štednju. Uslovi za štednju razlikuju se od banke do banke - i kad je reč o visini kamatnih stopa, vremenu oročenja, trajanju akcije, valuti...

Koliko je građana Srbije u sitauciji da uštedi teško je reći, ali je izvesno da iz godine u godinu ukupna štednja raste i da rast beleže i devizna i dinarska štednja. Rastu štednje poslednjih godinu dana znatno je doprineo i rast kamatnih stopa, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke.

Drastičan rast kamatnih stopa poslednje dve godine izazvao je velike probleme onima koji su zaduženi i imaju kredite, bez obzira da li u evrima ili u dinarima, dok su korisnici stambenih kredita malo odahnuli jer je NBS nedavno ograničila iznose kamata. Ipak, za građane koji imaju štednju u bankama ili planiraju da oroče svoj novac, rast kamata je dobra vest jer su nakon dugogodišnjih minimalnih iznosa stopa i one konačno porasle. Rast kamata zavisi i od valute u kojoj se štedi i od perioda oročavanja novca, kao i od banke u kojoj se štedi.

Da li novac staviti u banku ili ga negde uložiti, ukazuje Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efiktiva”, stvar je odluke koju donosi onaj ko novcem raspolaže - a da su opcije i da se štedi i investira, da je presudno gde će prinosi biti veći i da to zavisi od mnogo faktora, među kojima je i visina sume kojom se raspolaže, odnosno koja je višak. Po njegovim rečima, teško je reći koliko građana može da štedi jer nemaju svi iste mogućnosti, ali i ističe da podaci pokazuju da štednja raste iz godine u godinu, što govori da građani Srbije imaju viška novca.

- Ako neko ima višak novca i nije siguran šta da radi s njim, odnosno gde da ga uloži, onda je sigurno bolje rešenje da se taj novac oroči nego da ga drži u slamarici - kaže Gavrilović. - Mogu da kažem da su sada porasle kamate na štednju te to i nije toliko loša opcija kao što je bilo ranije kad su banke na štednju odobravale kamatu od svega oko 0,5 odsto. To je i razlog što je prošle i pretprošle godine bilo neisplativo štedeti. Napominjem da je i sada to upitno, zbog inflacije koja je visoka i dvocifrena.

Prema poslednjim raspoloživim podacima za jul 2023. godine, kako navode u NBS, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima iznosi 4,87 odsto i to na oročenu štednju do jedne godine 4,66 odsto, od jedne do dve godine 5,41 odsto i za štednju oročenu na više od dve godine 4,60 odsto.

– Kada je reč o štednji u evrima, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju krajem jula iznosi 3,13 odsto, i to na oročenu štednju do jedne godine 2,68 odsto, od jedne do dve godine 3,68 odsto i preko dve godine 2,63 odsto – ističu u NBS.

Iz centralne banke kažu da je rastu štednje poslednjih godinu dana znatno doprineo i rast kamatnih stopa, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke, a delom i rezultat promotivnih ponuda i aktivnosti banaka u periodu uoči i nakon „Svetskog dana štednje”, koje pojedine banke zadržavaju i kasnije.

Štednja u dinarima i dalje je isplativija od one u evrima. U NBS ističu da je, zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, kao i tome da se dobijena kamata na dinarsku štednju ne oporezuje - štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od štednje u evrima, bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku. To se i potvrdilo poslednjom redovnom polugodišnjom analizom NBS o isplativosti dinarske i štednje u evrima za period od decembra 2012. do juna 2023. godine.

– Štednja, i dinarska i devizna, predstavlja važan izvor finansiranja kreditne aktivnosti banaka i jedan je od značajnih faktora finansijske stabilnosti zemlje. Važno je istaći da je rast štednje u Republici Srbiji rezultat, pre svega, ostvarene i očuvane makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje i pokazatelj je očuvanog poverenja u stabilnost domaćeg bankarskog sistema – istakli su u NBS.

Iz centralne banke su naveli i da je, ako se vrati u pretkrizni period od pre nešto više od tri godine, evidentno da su prosečne ponderisane kamatne stope na oročenu dinarsku i deviznu štednju ostvarile znatan rast.

– Krajem januara 2020. godine, 2021. i 2022. godine, prosečne ponderisane kamatne stope na novopoloženu štednju u dinarima iznosile su 2,87 odsto, 2,19 odsto i 1,90 odsto, respektivno, dok su na novopoloženu štednju u evrima prosečne ponderisane kamatne stope iznosile 0,92 odsto, 1,03 odsto i 0,67 odsto. Posmatrano od aprila 2022. godine, kada je NBS započela povećanje referentne kamatne stope, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima sa 1,75 odsto povećana je za 3,12 procentnih poena, na 4,87 odsto krajem jula 2023. – naglašavaju u NBS.

D. Mlađenović