Po vojvođanskim opštinama tek jedan ili dva odžačara

Komisija će proveravati ispunjenost uslova za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti, izdavaće licence za upravljanje grobljima i sahranjivanje, pogrebnu delatnost, javno osvetljenje, prevoz putnika za vodni saobraćaj, dimničarske usluge i delatnost zoohigijene. U narednom periodu Ministarstvo će urediti i uslove za preostale komunalne delatnosti, a to su upravljanje komunalnim otpadom, pijacama, održavanje puteva, čistoće, javnih zelenih površina i upravljanje javnim parkiralištima.

Vlada Srbije je u februaru donela Uredbu o načinu i uslovima za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti, a po njoj ni oyačari neće moći raditi bez licence. To se pre svega odnosi na novoosnovane firme, dok su postojeće komunalne imale rok od tri meseca da svoje poslove prilagode novim pravilima. Osim toga, tim aktom propisana je i kompletna dimničarska oprema: dimničarska sajla, ručna četka, prodorna sajla, kugla na kanapu, vodilica, šiljasti probijač, metalna kanta i lopatica, merdevine, mali usisivač za ložišta, dimničarske četke različitih dimenzija, bušilica s nastavcima, dimničarsko ogledalo i torbica, baterijska lampa, sitan ručni alat, uređaj za očitavanje ugljen-monoksida u prostorijama i endoskopska kamera za dijagnostiku stanja ventilacionih kanala i uređaja.

Ukoliko firma brine o 3.000 dimnjaka, mora da ima najmanje jednog inženjera mašinstva ili građevine i dva radnika s osnovnim ili srednjim obrazovanjem i godinom iskustva u dimnačarskim poslovima.

Kako je za „Dnevnik” objasnio predsednik Udruženja dimničara Vojvodine i zamenik predsednika Grupacije za pružanje dimničarskih usluga pri Privrednoj komori Srbije Zlatoslav Vranješ, u Srbiji prošle godine nije bilo više od 200 dimničara, a za pravilno obavljanje poslova potrebno ih je bar 800. To pak znači da se može očekivati da narednih godina dođe do povećanja broja firmi koje će se baviti dimničarskim delantostima pa samim tim i zapošljavanja novih radnika.

Nakon ukidanja Zakona o dimničarskoj delatnosti 1990. godine, dimničari su odlazili u penziju, a novi nisu dolazili jer više nije postojala obaveza da se pružaju dimičarske usluge, objasnio je Vranješ.

Posao odžačara nije da gasi požar, već da redovnim čišćenjem i održavanjem sprečava da do njega dođe, ali s postojećim brojem ljudi teško da se mogu zadovoljiti potrebe svih domaćinstava. Procenjuje se da u celoj Vojvodini danas ima sedamdesetak dimničara, jer u svim firmama gde postoji odluka o obaveznim uslugama nema dovoljno odžačara, naglašava Vranješ.

Prema njegovim rečima, pre nekoliko godina Srbija je uvela dimničarske usluge i ovlastila opštine da se same pozabave tom problematikom na svojoj tetitoriji. Mnoge su uvele dimničarske usluge, ali ima dosta onih koje to nisu uradile, bez obzira na veliki broj požara koji se javljaju zbog neodgovarajućeg održavanja dimnjaka.

Naš sagovornik je naglasio da u Vojvodini u mnogim opštinama postoji jedan ili dva dimnačara, i to u okviru opštinskih komunalnih preduzeća, i da oni rade uglavnom na poziv građana, što, po njegovoj oceni, nije dobro.

O nedostatku odžačara u Srbiji se retko i malo govori, ali to je, kako tvrdi Vranješ, činjenica koja se ćutanjem ne može promeniti. Jer, i pored beneficiranog radnog staža, mladi nisu zainteresovani da se bave tim poslom. Vranješ ukazuje na to da su poslednji dimničari školovani sedamdesetih godina prošlog veka, a nakon toga, sve firme su se snalazile na razne načine i održavale kurseve s praktičnom obukom.

Jasno je da i Srbiji trebaju licence za odžačare kao jedan od bitnih uslova za obavljanje te delatnosti, zaključio je Vranješ.

LJ. Malešević