CENA ZLATA VRTOGLAVO SKAČE Uvek vredno! Za pola kilograma možete kupiti novi „fordov” auto
Narodna banka Srbije ubrzano je vratila sve zlato čuvano u inostranstvu i kupovinom na domaćem i stranom tržištu znatno uvećala zlatne fondove, a s vrednošću od oko 2,3 milijarde evra domaće zlatne rezerve porasle su dva i po puta u odnosu na 2012. godinu.
Iz NBS se navodi da zlato, koje je deo strukture bruto deviznih rezervi, u vreme globalnih kriza, nestabilnosti i inflacije, ima poseban značaj.
Slični su trendovi i u svetu. Poslednjih nekoliko godina kupovina i vraćanje zlata u svoje trezore globalni je trend i praktično sve centralne banke smatraju . Prošle godine je potražnja centralnih banaka za zlatom, zbog geopolitičke neizvesnosti i visoke inflacije širom sveta, bila izuzetno velika, taj trend traje i ove godine, a istraživanje Svetskog saveta za zlato pokazuje da je ukupna svetska proizvodnja zlata veća za oko šest procenata u poređenju sa prošlom godinom.
Da se potražnja za zlatom povećava i u Srbiji pokazuju i poslednji podaci Ministarstva trgovine, koje izdaje dozvole uvoznicima zlata jer je sve više preduzeća koja uvoze investiciono zlato u obliku pločica i poluga, a više je i zahteva za uvoz.
- U vreme kada je ceo monetarni sistem globalno pod znakom pitanja, a funkcija novca uzdrmana poslednjih oko šest-sedam godina, za šta je pokazatelj celo tržište kripto valuta, zlato dobija veću vrednost, iako je ono prilično pasivno i nema nikakvu upotrebnu vrednost kad stoji u trezoru - kaže finansijski savetnik s portala Kamatica Dušan Uzelac. - Ipak, civilizacijski smo usvojili da zlato ima funkciju očuvanja vrednosti novca i kao takvo je u bankarstvu mehanizam na koji se oslanja u vremenima kada je monetarni sistem sličan današnjem.
Da građani Srbije kupuje zlatnike, pločice i poluge potvrđuje i Drago Matović iz „Tavex Zlato&Srebro”, vodeće svetske kompanije koja se bavi investicionim zlatom.
- Ubedljivo najpoznatiji i najtraženiji proizvod od investicionog zlata u Srbiji je austrijski dukat Franc Jozef, koji se, kao simbol nekadašnjeg prestiža Austrougarske monarhije proizvodi s identičnim dizajnom još od 1872. godine. Kupuje se kao poklon, ali i kao štednja. Postoji u dve veličine - onaj koji sadrži 3,44 grama čistog zlata košta oko 27.000 dinara, a veći - 3,77 grama zlata košta oko 108.000. dinara. Trenutno zlatna poluga, odnosno pločica od jednog grama košta oko 8.500 dinara.
On ukazuje da je vidljiv pad poverenja u globalne mehanizme plaćanja i to je i razlog zašto je povećano i interesovanje građana da kupuju zlato, s ciljem da sačuvaju svoj novac.
- Povećanje zlatnih rezervi države zapravo znači veći stepen osiguranja za eventualne turbulencije na tržištu novca, a to znači i veću sigurnost za građane - kaže Uzelac.
Inače, cena zlata na berzi nedavno je dostigla novi istorijski maksimum - 2.135 dolara po unci. Iako se kratko zadržala, stručnjaci smatraju da je to signal poverenja institucionalnih i privatnih investitora u zlato u vreme velikih društvenih turbulencija i kriza.
Cena grama zlata na međunarodnom tržištu 2019. godine bila je oko 40 dolara, a sada je oko 65 dolara. Početkom 1970. godine gram zlata koštao je svega tri dolara, a u proteklih oko pola veka cena zlata je porasla za čak 5.500 odsto.
Kako je nedavno izjavio profesor dr Ismail Musabegović s Beogradske bankarske akademije, novi vrtoglavi skok cene zlata i ovog puta se dogodio zbog rata u Izraelu i globalne neizvesnosti, a time i potrebe građana da se osiguraju.
- Investitori širom sveta veruju u zlato kao najstabilniju aktivu koja ih štiti od inflacije i nesigurnosti - rekao je Musabegović. - Staro je pravilo da zlato menja cenu, ali ne i vrednost. Kao što je pre stotinu godina novi „fordov” auto koštao kao pola kilograma ovog plemenitog metala, tako je i danas, bez obzira na cenu s početka prošlog veka i sadašnju, koja je gotovo 100 puta veća.
D. Mlađenović
