Petrović: Energetski sektor glavni izvor fiskalnog deficita u Srbiji
KOPAONIK: Glavni izvor fiskalnog deficita u Srbiji je energetski sektor, lane su se pogoršala makroekonomska kretanja, ubrzala se inflacija dok je rast bruto domaćeg proizvoda bio manji nego u zemljama istočne i centralne Evrope, ocenio je danas predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.
On je je na panelu “Makroekonomski trendovi u Srbiji: izazovi ispred nas“ na Kopaonik biznis forumu koji je danas počeo u hotelu „Grand“ na Kopaoniku, istakao da je visoka inflacija u Srbiji i svetu najvećim delom posledica šokova na strani ponude, a inflaciji je doprinela i loša ekonomska politika u svetu, kao i greške u monetarnoj politici.
''Srbija u tome nije izuzetak, a ona je kod nas delom uzrokovana i neselektivnom fiskalnom politikom. Inflacija je u Srbiji kod nas obuzdavana kontrolom cena gasa i struje, koje su lane u istočnoj i centralnoj Evropi povećane više nego kod nas, ali to je plaćeno iz budžeta i to sa 2,4 milijarde evra“, rekao je on.
Kao glavni fiskalni rizik za ovu i narednu godinu naveo je gubitke javnih preduzeća u energetskom sektoru i istakao da kada je reč o Elektroprivredi Srbije, tu cena nije glavni problem, nego sistematski pad proizvodnje.
Značajan stendbaj aranžman sa MMF
Petrović je izjavio večeras da je, ako se izuzmu problemi u energetskom sektoru, budžet prilično stabilan, kao i da tome dosta doprinosi i postignuti stendbaj aranžman sa MMF, koji porazumeva povlačenje finansijskih sredstava.
Petrović je, odgovarajuću na pitanja novinara na Kopaonik biznis forumu, rekao da za ovu godinu nisu predviđene ni jednokratne isplate pomoći, ali da se to, ipak, ''nikad ne zna''.
"Imamo sad stendbaj aranžman sa MMF, što znači da je to sad dosta čvrsto. Uzećemo ove godine od njih približno dve milijarde evra. Prema tome, disciplina je znatno veća. Tako da ako se skloni energetski sektor, deficit je minimalan", rekao je Petrović.
Naglasio je da bi, ako se na srednji rok reši pitanje niskih cena struje i gasa, uz povećanje efikasnosti EPS-a i Srbijagasa, država kroz dve, tri godine mogla da ima uravnotežen budžet, sa dovoljno sredstava za javne investicije.
Prema njegovim rečima, za ozdravljenje EPS-a su neophodne investicije i reforme, a najveći izazov za ovo preduzeće su investicije, posebno u energetsku tranziciju jer će u izvozu biti ograničavani proizvodi sa velikim sadržajem ugljen dioksida.
Ukazao je da je osnovno pitanje da li je EPS, ovakav kakav je sada, sposoban da izvede te investicije i dodao da je ovom javnom preduzeću neophodan bolji kadar koji je sposoban da to uradi.
Šefica Kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova je ocenila da ovo nisu laka vremena ni za koga i kao posebno velike probleme navela inflaciju i kako je obuzdati, kao i stanje u energetskom sektoru.
''Visoka inflacija je problematična i njeni efekti mogu biti pogubni. U Srbiji dve trećine inflacije potiče iz hrane i energije, a da bismo je obuzdali u svetu su pokrenute sinhrone politike i preporuka MMF-a je da centralna banka nastavi sa stezanjem monetarne politike“, rekla je ona.
Istakla je da je u sprečavanju divljanja inflacije veoma bitno da se realne kamatne stope dovedu na pozitivan nivo.
Prema njenim rečima, obuzdavanje inflacije ne može i ne bi trebalo da bude samo na monetarnoj, već i na fiskalnoj politici.
''Fiskalna politika je lane bila veoma stroga, a savet MMF-a je da bi takva politika trebalo da bude nastavljena i u budućnosti“, naglasila je Ustjugova.
Osvrćući se na situaciji u energetici, istakla je da je dobro što je ove zime ona bila nešto bolja nego što se jesenas očekivalo i da u nošenju sa problemima u ovom sektoru rešenje nije samo u prilagođavanju cene, već je važno podstaći i štednju struje, ali i dobro upravljati državnim preduzećima koja proizvode električnu energiju.
''Kod energetskih državnih preduzeća mora da se unapredi uprava, priprema se i zakon koji bi to trebalo da reguliše i on bi trebalo da bude usklađen sa smernicama OECD-a i da se ograniči uticaj države u radu ovih preduzeća“, rekla je Ustjugova.
Govoreći o tome kako proći kroz globalnu krizu, istakla je da se Srbija pokazala kao dobra investiciona destinacija i da su u proteklih deset godina investicije u Srbiji znatno povećane.
''Za Srbiju je veoma važno da postoji blizina Evropskoj uniji kao i konkuretna radna snaga. Neophodno je održati makroekonomsku stabilnost, što investitori vole, kao i vladavinu prava“, rekla je ona.
Dodala je da ne neophodno i ubrzanje zelene tranzicije, kao i razvoj ljudskog kapitala, koji je ključan za rast produktivnosti.