Penzije veće 5,4 odsto, a minimalac stigao do 30.022 dinara

Naime, od 1. januara počinje da važi indeksacija penzija po takozvanoj švajcarskoj formuli.

To praktično znači da će primanja 1,7 miliona penzionera u Srbiji rasti po modelu koji podrazumeva usklađivanje 50 odsto s inflacijom i 50 odsto s rastom prosečne zarade.

Minimalna cena rada po satu od ove godine uvećana je na 172,54 dinara (neto), što je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na dosadašnji iznos. Nakon povećanja, minimalna mesečna zarada iznosiće prosečno tokom 2020. godine 30.022 dinara.

U godini za nama, minimalac je bio 27.022 dinara. Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2019. godinu iznosila je 155,30 dinara (neto) po radnom času.

Vlada Srbije usvojila je 13. septembra 2019. godine Odluku o visini minimalne cene rada za period januar–decembar 2020. godine. Procenjuje se da minimalnu zaradu sada u Srbiji prima oko 350.000 zaposlenih.

U 2018. godini, minimalna cena rada po satu bila je 143 dinara, prethodno, 2017. taj iznos je iznosio 130, a 2016. godine 121 dinar, koliko je radni čas koštao i 2015. godine.

Kada se pogleda statistika, cena minimalno vrednovanog radnog sata 2011. godine bila je 95 dinara, pa su tako radnici na minimalnoj zaradi primali 15.960 dinara mesečno.

Naredne godine, odnosno 2012. minimalac je porastao na 17.952 dinara, a godinu kasnije na 21.160, koliko je minimalna plata iznosila i u 2014. godini.

Takođe, novi paket poreskih zakona, kao i izmene i dopune postojećih, koje je Skupština Srbija usvojila početkom decembra prošle godine, stupli su na snagu prvog dana ove godine, dok se početak primene određenog broja donetih zakona očekuje tokom godine.

Na listi su brojna zakonska rešenja, poput Zakona o porezu na dobit pravnih lica, o porezima na imovinu, na upotrebu, držanje i nošenje dobara...

Za privredu je možda i najznačajnije što jedan paket zakonskih mera podrazumeva smanjenja nameta na rad. U pitanju je povećanje neoporezivog dela zarade s 15.300 na 16.300 dinara, kao i smanjenje stope doprinosa na teret poslodavca s 12 odsto na 11,5. Time se ukupno opterećenje zarada smanjuje sa 62 procenta na 61.

Na listi novih zakonskih rešenja koja stupaju na snagu u 2020. godini su i Zakon o izvršenju i obezbeđenju, kojim se uvodi anonimno i elektronsko javno nadmetanje za nepokretnosti koje se prodaju u izvršnom postupku.

Svi poslovi koji budu zaključeni kod notara, automatskom razmenom podataka biće prosleđeni u lokalna poreska odeljenje, što će građanima uštedeti vreme i novac.

Zakon o alternativnim investicionim fondovima primenjivaće se od 19. aprila, a donosi nove mogućnosti finansiranja, ali i srednjih preduzeća u vidu „crowdinvesting”-a odnosno grupnog finansiranja, kroz koje veći broj investitora ulaže manje sume novca.

– Osim toga, uveden je čitav niz podsticajnih mera koje se tiču zapošljavanja novih i novonastanjenih lica – kazala je državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savčić. – Time ćemo pospešiti zapošljavanje mladih ljudi tokom 2020. godine.

Na snagu stupaju poreske olakšice koje se odnose na kompanije koje povećavaju broj zaposlenih ili ona preduzeća koja zapošljavaju lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine.

Postoje i podsticaji za građane Srbije koji žive u inostranstvu ukoliko se vrate i zaposle u Srbiji. Za njih je predviđeno smanjenje osnovice za obračun poreza i doprinosa od 70 odsto u periodu od pet godina.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđaju, na primer, produženje roka za korišćenje starih poreskih olakšica za zapošljavanje novih radnika do 31. decembra 2020. godine.

Z. Delić