Pandemija neće vratiti radna mesta u SAD

Kako piše Forin polisi, nijedna ideja nije bila ključna za filozofiju američkog predsednika Donalda Trampa "Amerika na prvom mestu" od vraćanja radnih mesta kući.



U svom inauguracionom obraćanju 2017. godine, Tramp je poručio da su se jedna po jedna fabrike zatvarile čak i ne razmišljajući o milionima američkih radnika.



Samo što je izabran, on je obećao da će vratiti radna mesta u Ameriku.



Više od tri godine kasnije u najneverovatnijem scenariju pandemije u kojoj je život izgubilo 100.000 Amerikanaca i uništeno više radnih mesta nego ikada od Velike depresije, Trampova administracija konačno veruje da je stigla prilika.



Kako je napisao ranije ovog meseca američki trgovinski predstavnik Robert Ligtajzer, poremećaj izazvan pandemijom korona virusa ostavio je američke kompanije bez izbora nego da radna mesta vrate u Ameriku.



I ministar trgovine Vilbur Ros je u januaru, kada se korona virus vezaivao samo za Kinu, rekao da će to pomoći ubrzanju povratka radnih mesta u Severnu Ameriku.



Američka administracija je radila na tome prekovremeno.



Prošle sedmice je Tajvan Semikondaktor Manufekčuring najavio da će izgraditi novu fabriku za proizvodnju čipova u Arizoni koja će delimično smanjiti američku zavisnost od Azije kad je reč o naprednim poluprovodnicima koji su ključni za odbranu i industriju.



Federalna vlada je, takođe, dodelila 354 miliona dolara startap firmi u Virdžiniji koja će proizvoditi generičke lekove i njihove sastojke, uključujući one koji se koriste za lečenje kovid-19, u SAD.



Ako se ostave po strani štetne spoljnopolitičke posledice trgovinske politike "Amerika na prvom mestu", napori su pogrešni iz dva razloga, navodi list.



Prvo, malo je verovatno da će kombinacija trgovinskog rata i pandemije primorati kompanije da vrate znatniji obim proizvodnje u SAD.



I drugo, napredak automatizacije verovatno neće doneti obećanu korist u pogledu dobro plaćenog posla Amerikancima.



Potpisivanje carinskih nameta na čelik i aluminijum, pregovaranje o severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kanadom i Meksikom, vođenje trgovinskog rata sa Kinom - sve su napravljene s ciljem da prisile američke kompanije da proizvodnju vrate u SAD.



Od januara 2018. godine, prosečna tarifna stopa na uvoz kineske robe u SAD porasla je sa samo 3,1 na gotovo 20 procenata.



Pa ipak tek mali broj američkih kompanija vratio je svoje poslovanje u SAD.



Prema podacima koje je prikupio Pandživa, ogranak S&P Globala koji prati podatke o kretanju lanaca snabdevanja, pobednik trgovinskog rata je jugoistočna Azija, a posebno Vijetnam.



Da li bi pandemija mogla da doprinese povratku radnih mesta u SAD?



Kris Rodžers iz Pandžive navodi da će rizik od zatvaranja granica, obustave transporta i sve veća ograničenja izvoza verovatno primorati kompanije na diverzifikaciju izvora snabdevanja kako bi se zaštitile od takvih poremećaja.



Međutim, u izveštaju konsultantske kuće Karni navodi se da je malo verovatno da će to značiti da će SAD biti pobednik trugog talasa relokacije.



Čak i da pandemija nekako pomogne u tome malo je verovatno da će ona stvarno pomoći Amerikancima da dobiju opet velike plate i stabilna radna mesta.