Ozakonjenje divlje gradnje i po Vojvodini ide sporo

Na to ukazuju podaci o tome koliko je do sada ozakonjeno objekata pa je pomoć pre svega lokalnim samouprava potrebna da bi se na desetine hiljada predmeta što pre upisalo u Katastar nepokretnosti.

Po statistici koja se vodi u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kako po ranijim zakonima, tako i po Zakonu o ozakonjenju objekata, u AP Vojvodini ozakonjeno je 182.016 objekata, dok na rešnja o ozakonjenju čeka još dva puta toliko – 380.747.

Najbolje rezultate u odnosu na druge opštine i gradove u pokrajini ostvarila je opština Bečej. Ta lokalna samouprava, kažu u Ministarstvu građevinarstva za „Dnevnik” uspela je da donese rešenja o ozakonjenju za 7.698 objekata, a ostalo je da taj posao uradi za još blizu 4.000 predmeta, odnosno obradi 3.948 zahteva.

Posmatrajući kako legalizacija odmiče po gradovima, podaci Ministarstva ukazuju na to da tempo ozakonjenja nije ravnomeran, premda u toj oceni treba imati u vidu da ni svi gradovi nisu iste veličine pa, srazmerno tome, nemaju ni približno isti broj divlje izgrađenih objekata.

Novi Sad, kao sedište pokrajinske administracije, imao je najviše objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, odmah posle Beograda, pa je tako u Srpskoj Atini ozakonjeno 25.705 objekata, a novosadskoj Gradskoj upravi za urbanizam preostalo je, kažu u Ministarstvu, da reši ozakonjenje za 53.621objekat.

U Subotici je 14.447 objekata dobilo papire, a na njih čeka više nego toliko, ukupno još 16.358 objekata.

Vršac, ali i Pančevo, najslabiji su u tom poslu.U Vršcu su ozakonjena svega 3.523 objekta, a ostalo je još sedam puta toliko – 25.131, dok je u Pančevu rešeno 12.586 objekata a ima još dva i po puta toliko – 31.807.

U Srbiji je, po podacima s kraja prošle godine, oko 230.000 objekata ozakonjeno, a još oko 1,5 milion čeka da bude uvedeno kao legalno izgrađeni objekti pa je, nema sumnje, gradovima i opštinama u sprovođenju odredbi Zakona o ozakonjenju objekata potrebna pomoć.

Nacionalna alijansa za lokalno ekonomski razvoj NALED je zato nedavno predložila da se nadležnima uvede mesečna norma u postupcima ozakonjenja, i odredi rok od pet godina da se posao ozakonjenja završi, i dodao da bi na republičkom nivou trebalo mesečno ozakoniti više od 33.000 objekata, od kojih je polovina stambenih, da bi se posao obavio u zacrtanim rokovima.

Inače, NALED je u 12. „Sivoj knjizi” dao preporuku da se oblast dostave rešenja Katastra uredi putem poštanskog operatera.

Radi bržeg ozakonjenja, predloženo je da se izmeni Zakon da bi se omogućilo ozakonjenje posebnih delova objekta sagrađenih do stupanja na snagu osnovnog zakona, i to na ime lica koja su faktički vlasnici, odnosno posebnih delova objekata koji se ozakonjuju (kupac objekata koji je u postupku ozakonjenja), i to bez obzira na to da li je investitor poznat i dostupan. Imajući u vidu da je Srbija u postupku privatizacije prodavala privredna društva s nepokretnostima koje su u režimu ozakonjenja, NALED je još predložio da se za takve objekte propiše hitnost postupka jer su privrednici koji su investirali u te objekte dovedeni u položaj da ne mogu njima raspolagati, niti ih mogu priključivati na dodatnu infrastrukturu pre okončanja postupka ozakonjenja.

Ministarka građevine Zorana Mihajlović najavila je da će radi brže  i jednostavnije procedure ozakonjenja divlje gradnje do kraja godine dokumenta biti moguća u Katastar dostavljati elektronski, a da će dogodine oživeti i E-prostor. 

– Uvek možemo brže i bolje – kazala je ministarka, dodajući da je potrebno više raditi s lokalnim samoupravama jer se čini da im je potrebna pomoć, budući da gradovi i opštine sprovode zakon.

Z. Delić