One koji su u krizi debelo zaradili treba dodatno oporezovati

Troškovi su sve veći, novčanici sve prazniji i građani i privreda suočeni su velikim problemima. Inflacija je u gotovo svim evropskim zemljama dvocifrena ili na toj granici, a države troše milijarde evra za pakete pomoći kako bi se pomoglo građanima i prevazišla sadašnja situacija. 

Međutim, ima i onih koji su od rasta cena energenata profitirali, pa su se zemlje članice Evropske unije dogovorile da uvedu porez na ekstraprofit energetskim kompanijama. Usvojen je paket mera za ublažavanje energetske krize, uključujući takse na neočekivani, ekstraprofit kompanija za fosilna goriva, odnosno onih koje se bave proizvodnjom ili rafinacijom sirove nafte, prirodnog gasa, uglja i iz sektora naftnih derivata. Cilj je da se prikupi 140 milijardi dolara za pomoć građanima i preduzećima pogođenim krizom.

Postignuta je i saglasnost i o uvođenju limita od 180 evra po megavatsatu, koju na tržištu mogu da ostvare proizvođači i posrednici, odnosno proizvođači struje iz obnovljivih izvora, nuklearne energije i lignita i koji imaju niže troškove proizvodnje. Ti operateri jeftinijih elektrana su bez porasta troškova proizvodnje, ostvarili izuzetan profit zbog toga što je poskupljenje gasa i kamenog uglja, koji su važni za formiranje cene struje, znatno uticali na rast cene struje. 

Uvođenje poreza na ekstraprofit za energetske firme i korišćenje tih sredstva za podršku najugroženijima, podržao je i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. On je ukazao da je ukupni profit najvećih energetskih kompanija u prvom kvartalu ove godine bio blizu 100 milijardi dolara i da su takvi profiti naftnih kompanija neprihvatljivi jer su ljudi širom sveta suočeni sa finansijskom propašću.

Mogućnost da se to desi i u Srbiji najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da se razmišlja o uvođenju poreza na ekstraprofit za one koji su u prethodnih godinu dana zarađivali ogroman profit na obnovljivim izvorima energije. On je ukazao da se moraju povećati obnovljivi izvori energije i dodao da se o tome razgovara i sa Sjedinjenim Američkim Državama, Norveškom, Velikom Britanijom, arapskim zemljama... Ukazujući da je to za Srbiju veoma značajno, on je naglasio „da se mora obezbediti da ta struja ostane u Srbiji, a ne da mi damo nekom naš resurs, vetar, a on lepo zarađuje i izvozi tu struju, iako je vetar naš„. 

Za sada se još ne zna kojim bi se kompanijama mogao naplatiti porez na ekstraprofit - da li onima koje već sad proizvode struju iz obnovljivih izvora energije ili onima koje to tek planiraju. Ne zna se ni koliki bi porez mogao da bude, a ni koliko bi se novca od njega slilo u državni buyet.

Po rečima ekonomiste Saše Đogovića, porez na ekstra profit bi u Srbiji mogao da se naplati kompanijama koji za proizvodnju struje koriste obnovljive izvore, kao i Naftnoj industriji Srbiji. 

Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, ukoliko su neke kompanije na tržištu Srbije, u sadašnjoj situaciji, ostvarile ekstraprofit, bilo da su u pitanju energenti ili neki drugi proizvodi i robe, u svakom slučaju bi trebale da plate porez na taj dohodak, a da se novac koji bi se po tom osnovu slio u buyet usmeri ka najugoreženijim građanima. 

- Svi smo svedoci da se koristi svaka prilika da kad dođe do nekih nestašica ili kad se najavi mogućnost da nečega neće biti, cene odu naviše, čak i kad nema realnog razloga ni objašnjenja za to, a poskupljenja su automatska i često drastična - kaže Milić. - Istovremeno, svedoci smo i toga da se kada su promene u drugom pravcu cene ne snižavaju i mislim da bi država takvim pojavama trebalo da stane na put, bez obzira o kojim se proizvodima radi. 

- Zbog ruske invazije na Ukrajinu došlo do poremećaja na globalnom tržištu energije i to je rezultiralo veoma visokim cenama energenta i pojedine kompanije su zabeležile visoke stope profita - kaže Đogović. - Novac koji bi se na osnovu tog poreza slio u buyet trebalo bi da se potroši za pomoć građanima, socijalno ugoroženima, nezaposlenima...

Upravo to planirano je u Nemačkoj u kojoj je, kako bi se pomoglo građanima da se bolje nose sa rastućim troškovima energenata i inflacijom, dogovoren novi paket pomoći vredan 65 milijardi evra. Nemački kancelar Olaf Šolc je najavio da se nada da će oporezivanje visokih profita energetskih kompanija pomoći da se finansira taj program i tako obezbede sredstva „da se rasterete građani i obezbedi osnovno snabdevanje električnom energijom po nižim cenama“.

D. Mlađenović