OLAKŠICE ZA ZADUŽENE Može li se franak pretvoriti u dinar?

Ovoga puta mogli bi imati više šansi da ublaže muke. Predsednik Srbije Aleksandara Vučić rekao je da će razgovarati sa guvernerkom NBS-a Jorgovankom Tabaković i predsednicom Vlade Anom Brnabić o tome kako da se dužnicima pomogne a da se pri tome ne ugrozi bankarski sektor u Srbiji. Klijenti iz Srbije koji plaćaju švajcarske rate” nisu jedini koji imaju problem i rešenje očekuju od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. To telo već je donelo presudu koja ide u korist klijenata iz Mađarske koji su u sličnoj poziciji. Da bi se i naš predmet našao pred strazburškim sudijama, potrebno je da prođe sve sudske instance u zemlji. Tek onda nadležnost ide u Strazbur. Zato su ovih dana šatori razapeti ispred zgrade pomenute institucije u Beogradu, a nezadovoljni klijenti štrajkuju glađu i požuruju sud.

Sud iz Strazbura je početkom ove godne doneo odluku koja ide u korist države Mađarske. Gubitnik je bankarska asocijacija iz te zemlje.

Zato se i naši dužnici nadaju pomoći iz tog francuskog grada.

Problemi klijenata koji otplaćuju rate za kredite indeksirane u francima poznati su već poduže. Najviše njih se za kupovinu stana tako zadužilo još 2007. Kamate na franke bile su 4,5 odsto, a za kredite u evrima duplo više. Tada je franak bio 48 dinara, a danas je između 104 i 105, tako je rata od 19.400 dinara, koliko je bila tih godina, skočila na 48.960 dinara. Šta je to značilo za klijente ne treba ni objašnjavati. Take probleme imali su, naravno, svi klijenti u regionu. Mađarska je pomogla klijentima tako što je fiksirala kurs evra ispod tržišne vrednosti i sve kredite pretvorila u forinte.  Slično rešenje imala je i Hrvatska. Oba rešenja išla su za tim da se problemi koje je doneo enormni rast frnaka podele između banke i klijenta. Naše Udruženje za zaštitu korisnika ĆF taži da se za franak uzme u obzir kurs povoljniji od onog danas te da se krediti prebace u dinare. Isto tako, zahtevaju da se, dok se postupak ne okonča, zabrani izbacivanje klijenta na ulicu uz asistenciju sudskih izvršitelja zbog neplaćenih rata za kredite. 

Kredite koji su građani uzeli za kupovinu kuće, stana ili za adaptaciju, vrlo uredno vraćaju i retko kasne s izmirivanjem rata. Podaci Udruženja banaka Srbije za februar govore da je tu docnja kod stanovništva bila samo 2,2 odsto. Za sve kredite je 3,1 odsto. Ukupna suma stambenih kredita koji se vraćaju je 407,27 milijardi dinara i izjednačila se s gotovinskim pozajmicama. Kredit je u docnji kada klijent ne ispuni obavezu nakon 60 dana od dospeća rate za naplatu po ugovoru koji je sklopljen s bankom.

Našim građanima su pre gotovo četiri godine nuđene olakšice za otplatu kredita: produženje roka otplate, smanjenje kamate, ali i konverzija u evro. Od oko 20.000 korisnika kredita, olakšice su iskoristila 1.602. To najbolje govori o tome kakva je bila ponuda.

Kasacioni su se kod nas već bavio „stambenim frankom”, ali ne i zahtevima koji se sada čuju. Uprkos tome što su klijenti razapeli šatore ispred te institucije, očigledno je da oni nisu jedini koji treba da pomognu klijentima. Zato je ideja o novom rešenju, povoljnijem za klijente, svakako dobra.

D. Vujošević