Oko 28 odsto građana Srbije radi onlajn

Na nedavnoj konferenciji održanoj u Savezu samostalnih sindikata Srbije na temu „Dostojanstven rad u eri digitalizacije”, socijalni partneri su se saglasili u tome da radno zakonodavstvo mora biti izmenjeno, a sindikatima data moućnost da i radnike na atipičnim poslovima sindikalno organizuju da bi ih mogli zaštititi.

Projekat „Danube­work”, koji podržava austrijsko Ministarstvo za rad, socijalna pitanja i zaštitu potrošača, obuhvata zemlje Dunavske regije: Austriju, Bugarsku, Rumuniji i Srbiju i usmeren je na unapređenje saradnje između tih država, razmenu ifnormacija i zajednički rad na rešenjima i izazovima koje digitalizacija ima na tržištu rada. Projektom, koji u Srbiji sprovode ŠŠ i UGS „Nezavisnost”, obuhvaćeni su auto-industrija, zdravstvo, trgovina, turizam i finansije.

Predsednik UGS „Nezavinost” Zoran Stojiljković i sekretar Veća SSSS-a Zoran Mihajlović složni su u oceni da je sve više atipičnih formi rada koje su, najčešće, daleko od dostojanstvenog rada, kao i da su pritisci na sindikate ogromni. S tim problemom, kako su ukazali, suočavaju se i zemlje Zapadne Evrope nakon dolaska desničarskih vlada i rasta populizma.

Po oceni predstavnice Unije poslodavaca Srbije Ljiljane Pavlović, nesporno je da je legalno poslovanje neophodno, ali na razvoj digitalizacije u Srbiji utiče i starenje stanovništva, kao i podatak da je 34 odsto kompjuterski nepismeno. Direktorka programa Centra za istraživanje  javnih politika Branka Anđelković navodi da Srbija spada u 25 vodećih zemalja kada je u pitanju rad na platformama. Istraživanje koje je sproveo taj centar pokazuje da na platformama pođednako rade žene i muškarci, da su u pitanju uglavnom osobe od 25 do 36 godina, najčešće fakultetski obrazovane.

Najzastupljenije delatnosti su pisanje i prevođenje, kreativne usluge, razvoj softvera i tehnologija, objasnila je Branka Anđelković.

Načelnica Ministarstrva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Kralj naglašava da su u pripremi tri nova zakona koja treba da poboljšaju položaj zaposlenih. Reč je o zakonskim rešenjima o socijalnom preduzetništvu, agencijskom zapošljavanju i o štrajku. Dodala je da NSZ sprovodi besplatne programe obuke za IT stručnjake i programiranje. 

Motivacija je, pre svega, dobra zarada – prosek nedeljne zarade je 200 dolara bruto, a tu su i fleksibilnost u radu, brže zapošljavanje na platformi. Procenjuje se da oko 28 odsto ljudi u Srbiji radi onlajn, a problem je što nemaju regulisan radni status, nema bolovanja, odmora, uglavnom rade dva posla i faktički su nevidljivi za socijalne i penzione sisteme.

Sindikalka iz „ProGe Austrija” Martina Šneler navela je podatak da 1,2 milion ljudi u Austriji nema stalno zaposlenje, već su sezonski radnici, samozaposleni, honorarci. Oni su registrovani da prosečno rade 180 dana, a tokom ostatka godine su ili nezaposleni ili rade neprijavljeni. Nesigurne poslove u Austriji radi oko 69 odsto mladih i stranci koji nemaju austrijsko državljanstvo.

Zaključak konferencije je da zemlje okupljene u projektu treba da zajedno svojim merama utiču i doprinesu zaštiti radnika koji će se naći u novoj eri digitalizacije i automatizacije kroz primenu zakona, mogućnost sindikalnog organizovanja, zaključivanje kolektivnih ugovora, ali da je potreban i pritisak javnosti da bi se napravio globalni okvirni sporazum za one kojima nova era nameće novi oblik rada.

LJ. Malešević