OGLASI PREPOLOVLJENI, NAJVEĆA KRIZA U IT SEKTORU Evo koliko je novozaposlenih i kakva je situacija s platama
U Srbiji je, prema podacima Infostuda, smanjen broj oglasa za posao u 2023. godini za šest odsto u odnosu na prethodnu godinu, a najveća kriza pogodila je tržište IT sektora.
Međutim, to ne znači da u ovoj delatnosti nije bilo zapošljavanja, naprotiv - jer je, po rečima direktora Vojvođanskog IKT klastera Milana Šolaje, 2023. godine u IT sektoru bilo oko 4.000 novozaposlenih, a da je manji rast zapošljavanja u proteklom periodu posledica korekcije tržišta.
Po rečima PR menadžera sajta HelloWorld.rs Marka Vučetića, do pada broja oglasa u IT sektoru došlo je 2022. godine, kada je na globalnom nivou došlo do krize u ovoj delatnosti i dosta otkaza, ali da se to nije prelilo u Srbiju, gde je broj otkaza bio minimalan. On ukazuje da su prošle godine domaći poslodavci bili oprezni i zapošljavali samo neophodne kadrove, ali i to da će većina poslodavaca u ovom sektoru ove godine zaposlenima povećati plate.
Posmatrajući celokupno tržište rada, prošle godine je objavljeno 71.715 oglasa za posao, a sektor IT doživeo je pad u broju objavljenih pozicija za čak 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, objavio je Infostud.
S druge strane, primetan je porast broja jedinstvenih kandadata za 14 odsto, gde je posao u prethodnoj godini tražilo 278.116 ljudi.
Najviše raspisanih pozicija bilo je u oblasti trgovine i prodaje, IT, mašinstva, administracije i magacina. Kada je reč o specifičnim radnim pozicijama, najviše mogućnosti za zaposlenje imali su prodavci, magacioneri, vozači, radnici u proizvodnji, administrativni radnici i komercijalisti. Istraživanje je pokazalo da je kandidatima visina plate presudan faktor prilikom odabira poslodavca, a prilikom analize najtraženijih pozicija zaključuje se da su se nuđene zarade kretale od minimalca do nekoliko hiljada evra.
Prodavcima je ponuđena plata i do 250.000 dinara, a komercijalistima do 350.000 dinara. Kod ove dve pozicije specifičan je iznos maksimalne zarade u zavisnosti od dodatnog procenta od prodaje koji se ostvari na osnovnu zaradu.
Deficit je i dalje najviše uočljiv među zanatskim i niže kvalifikovanim zanimanjima, pa je poslodavcima bilo najteže da nađu radnike za pozicije poput mesara, mehaničara, frizera, pekara, metalostrugara, stolara i vodointalatera.
Mesari i metalostrugari su imali mogućnost da zarade do 120.000 dinara mesečno, frizeri i pekari do 200.000, mehaničari do 240.000, a za vodoinstalatera je ponuđena zarada u iznosu od čak 250.000 dinara.
Magacioneri su mogli da zarade do 150.000 dinara, a administrativnim radnicima je bilo ponuđeno maksimalno 180.000. Kada je reč o vozačima u drumskom teretnom transportu, za njih su pojedinačni poslodavci bili spremni da izdvoje čak 350.000 dinara, navedeno je u saopštenju.
D. Mlađenović