Odbor za privredu usvojio Predlog rebalansa budžeta za 2021; Tabaković: Rebalans opravdan i važan

Ukupni budžetski prihodi predviđeni rebalansom iznose 1.488,5 milijardi dinara, a rebalansom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.792,95 milijardi dinara.

Kada je reč o Ministarstvu privrede, državni sekretar Milan Ljuštić rekao je da je rebalansom budžet tog Ministarstva 93,3 milijardi dinara, dok je rebalansom iz aprila iznosio 104 milijardi dinara.

Naveo je da je u tom Ministarstvu napravljena ušteda, jer je završeno sa isplatom minimalca, a napravljen je i ušteda u materijalnim troškovima.

Ljuštić je istakao da je tri milijardi dinara izdvojeno za projekat podrške za nabavku elektronskih fiskalnih uređaja.

Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković navela je da će i kroz ovaj rebalans biti nastavljeno sa politikom koja bi trebalo da obezbedi povećanje energetske efikasnosti.

Rebalansom budžeta su, ističe, izdvojena sredstva za izgradnju gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, čija izgradnja počinje u novembru.

Deo rebalansa su, kaže, projekti koji se zasnivaju na obnovljivim izvorima energije.

"Posebnu pažnju izdvojili smo za energetski ugrožene kupce, danas ih ima oko 70.000, a mi smo predložili i u fazi je usvanja nova Uredba o energetski ugroženom kupcu koja bi trebala taj broj da poveća na više od 200.000", rekla je Atanacković na Odboru.

Navela da građani moraju biti zaštićeni od trenutne energetske krize i ponovila da cena energenata neće rasti do kraja grejne sezone.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine Žikica Nestorović rekao je da je rebalansom izdvojeno 240 miliona dinara za digitalizaciju turističke ponude.

Takođe, izdvojeno je i 50 miliona dinara za turističke agencije, a subvencija će se dodeljivati turističkim agencijama na ime tekućih troškova za obezbeđenje garancije putovanja za ovu godinu.

Istakao je da su turističke agencije najviše pogođene pandemijom i dodao da je to ponuda koja se nastavlja od prethodne godine.

Nestorović je podsetio da agencije imaju rok do 15. januara da izvrše zamenska putovanja i naveo da je do sada zamenjeno samo 50 odsto putovanja.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković pozdravila je danas predlog novog rebalansa budžeta za 2021. godinu i dodala da NBS rebalans budžeta smatra opravdanim, a razlog za rebalans izuzetno važnim.

Govoreći na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Tabaković je ukazala da je u odnosu na rebalans iz aprila ove godine povećana projekcija rasta sa šest odsto na sadašnjih sedam odsto.

Između ostalog, dodaje, razlog za veći rast od prethodno projektovanog u prvoj polovini godine jesu i efekti mera za podršku privredi i građanima.

Tabaković je navela da su prihodi ovim rebalansom znatno veći od prethodno projektovanih zbog povoljnijih kretanja na tržištu rada, boljih rezultata poslovanja privrede i bržeg oporavka finalne potrošnje.

Istakla je i da je deficit republičkog budžeta za čak dva odsto bruto domaćeg proizvoda niži u odnosu na prvi rebalans iz aprila 2021.

Guverner je kazala da je ovim rebalansom važna i dodatna podrška građanima u cilju ublažavanja posledica pandemije, i još veća produktivna kapitalna ulaganja.

Uz sve to, ističe da učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu ostaje očuvano ispod 60 odsto, tačnije, planirano je na 58,2 odsto.

Govoreći o rebalansu iz ugla monetarne politike, Tabaković je izdvojila da to što je povećanje zarada u javnom sektoru sporije od projektovanog rasta nominalnog BDP za ovu godinu, NBS smatra važnim i sa aspekta inflacije, i sa aspekta održivog privrednog rasta.

"Opredeljenje Vlade Srbije da nastavi da povećava kapitalne rashode, koji će na nivou opšte države biti oko 7,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, smatramo važnim elementom rasta ukupnih fiksnih investicija, čije će učešće u narednim godinama biti preko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda", rekla je Tabaković.

NBS, dodaje, pozitivno ocenjuje i finansiranje budžeta putem petogodišnjih, sedmogodišnjih i dvanaestogodišnjih dinarskih obveznica, kao i putem zelenih evroobveznica.

Osim što je po ta dva osnova obezbedeno finansiranje po najnižim kamatnim stopama, i što se daje doprinos strategiji dinarizacije, njima je, objašnjava Tabaković, podržan dalji razvoj domaćeg finansijskog tržišta i stavljen akcenat na projekte kojima se unapređuje životna sredina.

"Petogodišnje, sedmogodišnje i dvanaestogodišnje dinarske obveznice Srbije ove godine su uključene u prestižni indeks JP Morgan-a", podsetila je Tabaković.