Od novca za aerodrom graditi Fruškogorski i Moravski koridor

Francuska kompanija „Vensi erports” upravljaće njime u narednih 25 godina. Od tog aranžmana će se u državnu kasu sliti 501 milion evra. Država će, osim toga, ubirati i godišnju taksu od 16 miliona evra. Uz to, koncesionar se obavezao na to da u našu najveću vazdušnu luku investira 723 miliona evra. Treba reći i da će se oko 417 miliona evra sliti u državnu kasu, a ostalo ide ostalim akcionarima, pa i onim malim, to jest građanima.

U Vladi Srbije nisu krili da su izabranim partnerom izuzetno zadovoljni. Ponudili su dobar model koji, sem deviznog priliva, doprinosi i dodatnom unapređivanju i modernizaciji kapaciteta najveće vazdušne luke u zemlji. Sada na red stiže isto toliko važno pitanje kao što je bio izbor i samog koncesionara: gde uložiti novac koji će nam se naći na raspolaganju? Stručna javnost tu ima ujednačen i jasan stav i o tome gde uložiti kao i o tome gde novac ne treba plasirati. Svi se slažu u tome da je potrebno oformiti dobar tim koji će pratiti realizaciju ugovora, odnosno da koncesionar ispuni sve na šta se obavezao u ponudi i na šta će se obavezati sklapanjem ugovora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da deo novca treba uložiti u vraćanje dugova, odnosno smanjenje javnog duga.

Što se tiče plasmana novca, tu takođe postoji saglasnost: treba ga plasirati u izgradnju i završetak infrastrukturnih projekata.

O budućem trošenju profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Ljubodrag Savić kaže:

– Bilo bi dobro da novac od koncesije uložimo u infrastrukturu i za završetak putnih koridora – naglašava on. – Pri tome ne treba zaborviti ni putnu mrežu u blizini koridora, odnosno da se tu uključe i putevi odnosno krajevi koji se povezuju na koridore. Mislim tu na  Moravsku magistralu ili put koji treba da poveže Novi Sad, Rumu i Šabac s tunelom kroz Frušku goru. Pri izboru investicija treba voditi računa o tome da to budu frekventni pravci i da su blizu mesta gde ima dovoljno stanovništa, i to mladih ljudi, kao i privrednih aktivnosti. Ako se i bude ulagalo u nešto van saobraćajne infrastrukture, treba to da budu trajni objekti gde će i rezultati biti takvi.

Prvi koji će osetiti blagodeti su mali akcionari aerodroma. Čeka ih dividenda od 12,4 evra za takozvane besplatne akcije. Odbijanje poreza je već uračunato. On za taj prihod iznosi 15 odsto.

Izbor koncesionara je doneo promene i na Beogradskoj berzi. Akcije „Nikole Tesle” su skočile na 1.720 za jednu, a to je najviša cena još od 2011, otkako se njima trguje. Trenutno je u vlasništvu građana 3.297.810 akcija pomenute srpske kompanije.

Savić podseća na to da u ovom trenutku imamo uzor u šta ne treba ulagati. Dobar primer je privatizacija dela „Telekoma”. Tada je 750 miliona dolara mahom otišlo u potrošnju. Ne treba od tog novca krečiti javne objekte i uopšte ulagati u potrošnju.

Za Vojvođane je svakako najzanimljivija regionalna dimenzija budućih ulaganja u pomenuti put. Na trasi budućeg Fruškogorskog koridora radi 30.000 malih i srednjih preduzeća. Njima bi pristup modernoj saobraćajnici koja se vezuje na koridore i te kako dobrodošao za dalji razvoj poslovanja.

Ugovor o koncesiji za „Nikolu Teslu” treba da se potpiše za 60 dana. Tada će i svi detalji biti poznati pa će biti lakše i komentarisati buduće poteze. Jer novac je lako potrošiti, a na pametan način je kod nas uvek bio malo teže.

D. Vujošević