Od 2014. uloženo oko 120 miliona evra za odbranu od poplava

Zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandra Nedeljković rekla je za Tanjug da je od ukupno uloženih 120 miliona evra, od 2014. godine 70 miliona evra upotrebljeno za ojačanje i rekonstrukciju postojećih objekata odbrane od poplava u više od 100 jedinica lokalne samouprave na preko 600 lokacija.



Novi objekti za odbranu od poplava su, kaže Nedeljković, izgrađeni počev od severa države, Sombora, Bačke Palanke i Vršca u Vojvodini, dela Mačve, i to Šabac, Bogatić, Vladimirce, kao i u zapadnu Srbiju.



"U Valjevu je izgrađen veliki nasip i uložena su velika sredstva od 7,7 miliona evra. Valjevo može da nam sada bude primer dobre prakse. Vidimo da u ovoj poplavi gde su sve okolne lokalne samouprave vrlo nastradale, gradska zona Valjeva je ipak ostala bezbedna i voda nije ušla u stambene objekte", rekla je Nedeljkovićeva.



Kao još jedan dobar primer navela je Lučane, opštinu koja je svake godine od 2014. bila plavljena, uključujući i centralnu gradsku zonu i stambene objekte.



Kaže da je prošle godine u Lučanima završen bedem i da je u odbranu Lučana uloženo 400 miliona dinara.



"To se vidi danas, bedem je čvrst, izdržao je, centralna zona Lučana i građani su bezbedni i voda nije ušla u stambene objekte", rekla je Nedeljkovićeva.



Upitana o opštini Arilje koja je pre dva dana pretrpela veliku štetu od poplave, Nedeljković je rekla da je u planu i rad na lokacijama u tom delu Zapadne Morave.



"Ovo što smo do sada uradili ne možemo da kažemo da smo bezbedni. Svake godine nam se dešavaju poplave, ali nastavljamo dalje da radimo sa preventivnom infrastrukturom", poručila je Nedeljkovićeva.



Preventivne mere su, kaže, takođe bile sprovedene na jugu zemlje, u Nišu i Aleksincu, zatim u Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Raški.



"To su sve lokacije gde su izgrađeni novi vodoprivredni objekti", dodaje Nedeljkovićeva.



Navela je da je samo u Kraljevu uloženo više od sedam miliona evra i na lokalnu infrastruktru i na vodotoke drugog reda, koji su u nadležnosti lokalnih samouprava.



Najviše štete do sada, kaže, nanele su Zapadna Morava i Kolubara i bujične vode od kojih je, naglašava, teško odbraniti se i jako teško unapred imati najavu da će se dogoditi, te da su zato važne preventivne mere.



Napomenula je da su jedinice lokalne samouprave dužne da u mirno vreme, onda kada nema poplava, rade na održavanju vodotokova drugog reda kako bi smanjile štete od poplava.



Upitana o planovima, navela je da je urađena studija 2015. godine za Kolubaru koja je tačno pokazala lokacije koje treba da se urade kako bi taj deo, kao i opštine i gradovi u slivu Kolubare bili bezbedni.



"Trentuno se radi projektovanje za nasip dug 32 kilometra kod Obrenovca koji će štititi Obrenovac i rade se tri retenziona jezera Ub, Koceljeva i Mionica koji treba da takođe obezbede taj deo Srbije. ali i svi ovi radovi koji će se raditi u slivu Kolubare su bitni i za sam Obrenovac, jer je on najviše stradao 2014. od vode koja je došla sa te strane", kaže Nedeljković i navodi da se od 2014. radi na bujičnim pregradama u slivu Kolubare.



Navela je da je do 2014. je urađeno svega 20 bujičnih pregrada na teritoriji cele Srbije, a od 2014. samo za dve godine urađeno je 29 bujičnih pregrada.



Taj posao, kaže, treba da nastave lokalne samouprave na vodotocima drugog reda, ali i da održavaju postojeće bujične pregrade koje redovno moraju da se čiste kako bi bile prohodne.



"Ima tu i možda nemara kada je reč o čišćenju kanala, pritoka, malih rečica koje su nekad i nevidljive, ne postoje u letnjoj sezoni. To je jedva neki mali potok, a onda kada se desi bujična poplava taj se potočić pretvori u ozbiljnu reku i napravi sve ove štete", kaže Nedeljkovićeva.



Navela je da je u ulaganja u preventivnu infrastrukturu za odbranu od poplava potrebno i mnogo finansijkih sredstava i vremena da se radovi sprovedu, od projektovanja, preko rešavanja imovinskih odnosa pa do izvođenja radova, a kao primer navela je nasip u Mačvi, Šabac - Bogatić, čije vreme za projektovanje iznosi četiri godine, izvodenje radova 18 meseci, a taj projekat je vredan ukupno 11 miliona evra.



Pored infrastukturnih radova, kaže Nedeljkovićeva, od 2014. se uporedo radilo na jačanju celokupnog sistema smanjenja rizika od katastrofa u Srbiji, 2018. je donet novi Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, a iz raznih projekta ojačan je Sektor za vanredne situacije i kupljena je oprema vredna više od 3,8 miliona evra tako da su, kaže, resursi za reagovanje daleko bolji.