Od 2006. na radnom mestu poginulo 526 radnika

Cilj zakona je, pre svega, sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti u vezi s radom, što podrazumeva pokretanje niza aktivnosti u svim oblastima delovanja uspostavljanjem odgovornosti poslodavaca i prava zaposlenih da bi se obezbedili najviši standardi bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih.

Od 2006. godine do danas 526 radnika stradalo je na radnom mestu – najviše u građevinarstvu – a samo prošle godine 53. Vršilac dužosti direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Marina Furtula  objašnjava da novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu treba da uvede obavezu upotrebe sigurnosnog opasača za rad na visini, dubini i energetskim objektima, kao i da taj posao obavljaju samo ljudi s licencom.

– Srbija želi da dostigne nultu toleranciju na povrede na radu sa smrtnim ishodom – naglasila je Marina Furtula. – Svi zaposleni, pa i poslodavci, moraće da završe obuku za upotrebu sredstava za zaštitu, a uvodi se i obaveza izrade eleborata o uređenju gradilišta za radove koji traju duže od tri dana.ć

Kompanije će po novim zakonskim propisima morati da imaju lice koje se bavi bezbednošću na radu za visokorizična i niskorizična radna mesta, a poslodavac dobija obavezu da radnika jednom u pet godina obavezno pošalje na zdravstveni pregled.

– Povećana su i ovlašćenja inspektora rada, koji će, zbog nepravilnosti u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, morati da zatvore gradilište najmanje na tri dana, bez obzira na to što je nepravilnost otklonjena u kratkom roku – istakla je Marina Furtula, dodajući da će inspektori za prekšaje u sistemu bezbednosti na radu moći da izriču mandatne kazne bez prava na žalbu.

Povećana je i maksimalna novčana kazna za poslodavce koji ne poštuju bezbednost radnika na radu, i to s milion dinara na dva miliona.  Vršilac dužnosti direktora Inspektorata rada Stevan Đurović ističe da do sada za nepoštovanje sistema bezbednosti na radu još niko nije kažnjen na maksimalnu zatvorsku kaznu od 12 godina, a da jeste – povećala bi se odgovornost.

– Prekršaja bi bilo manje da se zakoni sprovode striktno – objasnio je Đurović. – Sudovi su na osnovu određenog broja zahteva propisali kazne u iznosu od 246 miliona dinara, a da su se držali propisa i izrekli kazne predviđene zakonom na osnovu ne maksimalne vrednosti već srednje, ukupan iznos bi bio viši od četiri milijarde dinara.

Novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu treba da bude usvojen do kraja godine. Predstavnici sindikata koji su bili u radnoj grupi koju je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku formiralo još 2017. godine, nisu bili zadovoljni ponuđenim nacrtom tog zakonskog akta jer je malo njihovih zahteva prihvaćeno i ušlo u konačan tekst. Tražili su, tako tvrde, da zdravlje i bezbednost radnika na radnom mestu bude znatno zaštićeniji i da i sami zaposleni mogu odbiti da rade bez obezbeđene opreme i odgovarajuće zaštite, kao i da sindikati imaju pravo da i gazdi, ali i Inspekciji rada, ukažu na to da neko ne poštuje ono što je u zakonu zapisano.

Po oceni državnog sekretara za rad Nenada Nerića, mere bezbednosti na radu sprovode se povremeno umesto kontinuirano i zbog toga je potrebno – a ovaj zakonski akt tome teži – uveriti poslodavce da je očuvanje zdravlja zaposlenih i u njihovom interesu jer zadovoljan radnik bolje radi i povećava konkurentnost firme na tržištu. Često, kaže on, sama bezbednost na radu ne podrazumeva velika ulaganja, a u Srbiji ima dovoljno stručnjaka za tu oblast.

– Rizici su naročito visoki u „fleksibilnim” oblicima rada i oni izazivaju stres radnika – istakao je Nerić. – Zdravo radno mesto je osnovno ljudsko pravo, a obaveza društvene zajednice je da štiti to pravo. Prioritetan je rad na prevenciji da bi se predupredili rizici za nebezbedan rad.

LJ. Malešević