Obavezati Fejsbuk i Gugl na plaćanje informativnim medijima

U tekstu, koji je inicirala francuska agencija AFP, a objavio pariski Mond, izražava se podrška novoj Direktivi EU, uz upozorenje da će se, ako se tržište ponovo ne uravnoteži, nastaviti propadanje medija koji proizvode informativne sadržaje. 



"Ili će građani biti lišeni lakog pristupa raznolikim pouzdanim informativnim medijima, ili će u nekim zemaljama država morati da iz džepova poreskih obveznika nadoknadi nedostatak novca informativnim medijima", ističe se u tekstu koji potpisuju direktori nekoliko vodećih evropskih novinskih agencija.



Takođe se podseća da je, "s obzirom na demokratske interese", u mnogim zemljama prihvaćena praksa da država pomogne medijima u poslovanju, od britanskog Bi-Bi-Sija do francuske nacionalne agencije, AFP-a, kao i novinskim listovima.



"Ali, da li je prihvatljivo da poreski obveznik treba da nadoknadi nedostatak prihoda od reklamiranja koje usisavaju internetski giganti? Ironija je u tome što bi oni koji se protive predlogu Evropske komisije pod izgovorom da brane korisnike i pristup slobodnim vestima mogli da uspeju u svojim namerama, a zapravo će na kraju isti ti korisnici, kao poreski obveznici, morati za to da plate", ukazuje se u tekstu.



Autori teksta stoga pozivaju svoje vlade, Evropski parlament i Evropsku komisiju da usvoje Direktivu o autorskim pravima, kao ključnu za medijsku industirju, budući pristup korisnika vestima i demokratiju.



"U evropskim prestonicama i Briselu mesecima se vodi naizgled tehnička rasprava o planiranoj direktivi Evropske unije o autorskim pravima, a ishod će imati dalekosežne posledice po Evropljane i njihov pristup raznovrsnim i pouzdanim informativnim medijima. Za našu demokratiju, ulozi su visoki", navodi se u tekstu.



Prvi put u digitalnoj eri, ukazuje se, planiralna direktiva bi obavezala "velike igrače" na internetu da plate nadoknadu informativnim medijima za milione priča na njihovim platformama koje posećuju ljudu u potrazi za vestima.



"Danas je većina ljudi, naročito mladih, izgubila naviku da plaća da bi došla do vesti, što sada smatraju svojim pravom. Posećujući društvene mreže na svojim mobilnim telefonima ili kompjuterima, ljudi u svakom trenutku mogu da pristupe medijima, dobijaju obaveštenja u realnom vremenu o hitnim vestima, a takođe mogu da čitaju analize i dublja istraživanja", konstatuju autori teksta. 



Kako navode, ovakav besplatan pristup vestima je jedna od velikih "pobeda" interneta koju će mnogi članovi Evropskog parlamenta energično braniti u ime plemenitih demokratskih principa.



"Međutim, koncept besplatnih vesti je zapravo - mit. S jedne strane, izveštavanje radi informisanja javnosti puno košta. S druge strane, korisnici vesti su visoko vrednovani kao auditorijum koji donosi prihode od reklama. Između ta dva kraja priče, neki igrači su pobedili. A neki su, pak, mnogo izgubili", ističe se u tekstu.



Korisno je, ukazuje se, baciti pogled na dobit koju ostvaruju giganti na internetu, društvene mreže, pretraživači i vebsajtovi koji prikupljaju sadržinu sa interneta i objavljuju je, jer se tako može saznati da je Fejsbuk utrostručio profit 2016. godine, zaradivši 10 milijardi dolara.



Posle prijatelja i porodice, kako stoji u tekstu, vesti su najveći pokretač prometa na Fejsbuku, kao i na Guglu, čiji su prihodi od reklama skočili za 20 odsto godišnje.



"Fejsbuk je više puta saopštio da ima za cilj da postane najveći svetski medij, pa ipak, ni Fejsbuk ni Gugl nemaju redakcije, izveštače niti produkcijske mreže, nacionalne niti međunarodne. Nemaju timove reportera u Siriji koji stavljaju svoj život na kocku kako bi pokazali istinsko lice rata, nemaju stalnu kancelariju u Zimbabveu kako bi ispratili priču o Mugabeovom odlasku, niti novinare u Kamerunu ili Mjanmaru", ukazuju autori teksta objavljenog u "Mondu".



Primećuju i da Fejsbuk i Gulg nemaju ni video-reportere, ni fotografe, nemaju uredničke timove koji planiraju, uređuju, proveravaju iznova tačnost i nepristrasnost priča koje šalju reporteri sa terena.



"Iako neosporno igraju ključnu demokratsku ulogu šireći vesti po svetu, izveštavanje nije njihov posao. Oni korisnicima interneta pružaju informacije do kojih su došli drugi - informativni mediji - besplatno objavljujući linkove za njihove priče. Pri tom, njihov profit od poslovanja zasnovanog na vestima naglo raste, dok profit medija - opada", ističe se.



U roku od nekoliko godina, ukazuju evropske novinske agencije, Gugl i Fejsbuk privukli su sve moguće reklame koje se mogu naći na interentu, a njihov udeo se procenjuje na oko 60 do 70 odsto u zavisnosti od regiona.



"S druge strane, mediji beleže dramatičan pad u svojim prihodima od onlajn oglašavanja, što je pogubno za novinsku industriju. Kao rezultat, nacionalne i međunarodne novinske agencije širom sveta suočavaju se s nezavidnim izgledima jer njihovo ''zdravlje'' zaivisi direktno od ''zdravlja'' njihovih klijenata - medija. Pa ipak, te agencije su u središtu poslovanja novinskog izveštavanja", naglašava se.



Takođe se navodi da malobrojni pokušaji koje je povela medijska industrija u Španiji, Nemačkoj i Francuskoj 2013. i 2014. kako bi internetske gigante navela da opredele nešto više od svega par simboličnih "mrvica" - nisu uspeli da značajno promene situaciju.



"Godine su prošle i danas je ugroženo samo poslovanje zasnovano na verodostojnom, slobodnom izveštavanju, iz prostog razloga što informativni mediji uskoro neće mogći da to finansiraju. Rraznolikost i kvalitet vesti, stub svaki demokratije, mogli bi biti u opasnosti", upozoravaju autori teksta.



Istovremeno, oni podvlače da se rešenja moraju naći. 



"Ali, ko bi za to trebalo da plati? Mora li to uvek biti poreski obveznik, kao što je to već slučaj u nekim evropskim zemljama? Ili je možda vreme da neki od internetskih giganata pruže pravedan doprinos onima koji zapravo izveštavaju i donose vesti uključujući novinske agencije?", ističe se u tekstu.



Direktori devet novinskih agencija ukazuju da u SAD, američki mediji pozivaju vlasti da naprave izuzetak od zakona protiv trustova, kako bi im se dozvolilo da udruže snage pred "duopolom" interneta.



"EU bi mogla da se odluči za inovativno rešenje uvodeći takozvana ''susedska prava'' nad sadržinom vesti, koja bi bila od koristi i onima koji objavljuju vesti i novinskim agencijama koje investiraju u izveštavanje", ukazuju direktori novinskih agencija. 



To bi, ističu oni, pomoglo u korigovanju trenutnog disbalansa koji šteti novinskoj industriji, a obezbedilo bi i trajnu budućnost pouzdanoj i raznolikoj novinskoj industriji, a da se pri tom ne traži od poreskih obveznika da plate.



U tekstu se napominje da su neki u Evropskom parlamentu zabrinuti zbog planirane direktive, u strahu da bi se pravo javnosti na "slobodne vesti" moglo naći u opasnosti. 



"Međutim, trebalo bi da budemo jasni kada govorimo o kome se tu zapravo radi: ljudi koji pretražuju internet neće biti ugroženi. Oni neće platiti više nego što danas plaćaju. Umesto toga, oni koji su nesrazmerno bili na dobitku od prihoda od reklama trebalo bi da značajan deo tih prihoda uplate medijima koji im obezbeđuju sadržinu", naglašava se.



Potpisnici teksta su direktori francuske agencije AFP, nemačke DPA, britanske Pres asosiejšen, španske EFE, italijanske Anse, austrijske APA, holandske ANP i belgijske Belge, kao i direktor švedske agencije TT, inače predsednik Asocijacije evropskih agencija (EANA) Jonas Erikson.