O budućim stopama se može pričati, ali porez za frilensere se mora platiti

Ukazuju i da su stope po kojima se ove obaveze plaćaju u nekim oblicima radnog angažovanja visoke, kao najveće se spominju stope od čak 80 odsto, ali da će i pored nepoznanica i visokih stopa, obaveze ipak morati da se plate.

Frilenseri pak smatraju da bi oni koji zarađuju malo, recimo oko 200 evra mesečno, trebalo da budu oslobođeni plaćanja poreza, a da se na veće zarade, primenjuje i veća stopa oporezivanja.

Poreski savetnik Milan Trbojević za Tanjug kaže da ne bi bila dobra praksa da se zakonom utvrđene obaveze menjaju unazad i neko delimično ili potpuno oslobađa od njih.

Dodaje da bi se o smanjivanju stopa, koje inače smatra visokim, moglo razgovarati i smanjiti ih nekim budućim zakonskim rešenjem.

Država pak sa svoje strane najavljuje da je spremna da sa frilenserima razgovara o njihovim poreskim obavezama za kasnija vremena, ali jasno poručuje da obaveze iz prethodnog perioda moraju da se izmire.

„Na osnovu informacija kojima raspolažemo, neki koji imaju prihode iz inostranstva se nisu snašli u svemu tome, ali ako zarađujete novac to nije hobi i treba da vodite računa o poreskim obavezama. Ako ne možete sami, uzmite poreskog savetnika", poručio je nedavno na konferenciji za novinare ministar finansija Siniša Mali.

Mnogi su to već i uradili jer ne mogu sami da obračunaju koliko su dužni i koliko bi trebalo da plate, pošto visina ovih dažbina zavisi od toga da li je neko angažovan kao zaposleno lice, po ugovoru o delu ili je reč o autorskom honoraru.

„Mislim da većina to ne može sama da uradi pa im je potrebno stručno lice, kao što je poreski savetnik da im objasni postupak po kome bi oni kasnije radili sami ili da im to stalno obavlja umesto njih“, kaže za Tanjug Milan Trbojević.

Takva usluga naravno košta, što je naročito problem za one koji zarađuju malo.

Sledeća moguća zamka za frilensere jeste opasnost od dvostrukog oporezivanja. Naime, Srbija nema sa svim zemljama ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja- spisak onih sa kojima imamo ugovore nalazi se na sajtu Ministarstva finansija- a ukoliko ugovora nema, postoji opasnost da frilenser porez mora da plati i u Srbiji gde živi i u zemlji u kojoj je firma za koju radi.

„Dosta ljudi recimo zarađuje novac iz Sjedinjenih Američkih Država, a sa ovom zemljom nemamo ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja“, navodi Trbojević.

On ističe da iz kontakta sa frilenserima zaključuje da je veliki broj njih spreman da plati svoje obaveze, samo gledaju da prođu što jeftinije.

A tu, navodi, nema mnogo opcija, jer za većinu njih, zavisno od toga šta su radili, važe poreske stope od oko 30 ili nešto više od 45 odsto.

Procenjuje se da se broj ljudi na koje se ova obaveza odnosi kreće oko 100.000. Oni najčešće rade kao programeri, prevodioci, grafički dizajneri, drže časove stranih jezika a poslove pronalaze preko raznih digitalnih platformi za profesionalno umrežavanje.

Obaveza plaćanja poreza odnosi se i na one koji prihode ostvaruju na društvenim mrežama, preko internet klađenja ili izdaju “stan na dan”.

Frilenserima se novac obično uplaćuje na devizne račune ili ga dobijaju preko specijalizovanih platnih kartica.

Za one koji ne podnesu poresku prijavu, predviđene su novčane kazne od 5.000 do 150.000 dinara, a ukoliko ne uplate porez utvrđen poreskom prijavom, sledi im kazna u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza.