Novi pravilnik: Tetovaža može i u stanu, ali ako je salon odvojen
NOVI SAD: Od aprila 2016. godine, kada je počela puna primena Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim je inspektorima omogućena kontrola stanova – bez policije – u kojima se sumnja da se obavljaju neregistrovane delatnosti, godišnje je otkrivano i više od 500 takvih objekata.
U stanovima ili kućama se najčešće ilegalno prodaju odeća i obuća i obavljaju frizerske, kozmetičarske, pedikirske i druge usluge ulepšavanja i doterivanja, krojačke, a česte su i stomatološke ordinacije...
U slučaju otkrivanja neregistrovanih i neprijavljenih firmi koje delatnost obavljaju u kućama ili stanovama, pa čak i u lokalima, inspektori po pravilu vlasnike kažnjavaju, ali ih i teraju da se registruju i tako pređu u legalnu sferu poslovanja. No, da bi objekti u kojima se pružaju određene usluge bile u skladu sa Zakonom o sanitarnom nadzoru, moraju ispuniti određene zakonom propisane uslove.
Svake godine, po podacima Agencije za privredne registre, najviše se osniva, ali i zatvara, objekata u kojima se pružaju usluge održavanja higijene, nege i ulepšavanje lica i tela. Od 7. februara ove godine počela je primena Pravilnika o posebnim sanitarnim uslovima koje moraju da ispune objekti u kojima se pružaju usluge te vrste. Po tom aktu, koji je doneo ministar zdravlja, objekti u kojima se pružaju pomenute usluge i obavljaju nemedicinske estetske intervencije moraju imati dozvolu za obavljanje takve delatnosti, ali i ispunjavati posebne propise o izgledu prostorija u kojima se te usluge pružaju. Objektom se smatra svaki prostor u kojem se pružaju frizerske, manikirske, pedikirske, kozmetičarske, usluge masaže, solarijuma, pirsinga, tetovaže i slično. Ti objekti moraju da imaju radnu prostoriju, izdvojen prostor sa čekaonicom, pomoćnu prostoriju, izdvojen prostor ili prostoriju za državnje predmeta opšte upotrebe koji se koriste pri pružanju usluga, sanitarni čvor s pretprostorom, manji rashladni uređaj za čuvanje kozmetičkih preparata, jednokratni potrošni materijal za zaštitu uređaja, opreme i nameštaja, kao i sterilizator.
U velikom broju registrovanih frizerskih radnji danas se pružaju i usluge solarijuma i pedikira. Sve tri vrste usluge obavljaju se u jednoj prostoriji, ili se deo prostora samo pregradi paravanom.
Inspekcija će sada kontrolom objekata na koje se pomenuti pravilnik odnosi na licu mesta moći da se uveri u to koliko se novi propisi poštuju i koliko su korisnici usluga zbrinuti u trenutku kada plaćaju bilo koju od ovih usluga.
Prostorije u kojima se pružaju pomenute usluge funkcionalno su povezane i podeljene na posebne prostore u celini ukoliko se u objektu pružaju različite usluge i ne mogu biti povezane s prostorijama koje se koriste za stanovanje i obavljanje druge delatnosti.
Površina radne prostorije zavisi od vrste i broja usluga koje se u njoj pružaju, kao i od broja radnih mesta, a najmanja, s jednim mestom za pružanje usluga, iznosi po osam kvadratnih metra za frizerske, manikirske i pedikirske usluge i po deset kvadrata za kozmetičke, usluge masaže, solarijum, pirsing, tetovaže i slično. Za svako novo mesto najmanja površina radne prostorije uvećava se 2,5 kvadrata po stolici odnosno četiri po ležaju.
Sanitarni čvor i pretprostor moraju biti opremljeni uređajima, priborom i sredstvima za održavanje lične higijene, a u svim prostorijama u kojima je solarijum mora biti vidno postavljen natpis o opasnosti upotrebe, dok svi korisnici solarijuma moraju dati pristanak na propisanom obrascu da solarijum koriste na sopstveni rizik i u njemu moraju biti navedena sva štetna dejstva UV zračenja.
LJ. Malešević
