Novac od poreza prilika za lokalne probleme

Stanovništvo nema neposrednog uticaja na to kako se novac od poreza na imovinu troši, ali i tu se nešto menja jer se isprobavaju neki novi modeli u toj oblasti finansija i administracije. Jedan od njih obuhvaćen je projektom ”Reforma poreza na imovinu “ koji finansira Vlada Švajcarske, a sprovodi se u 44 opštine u Srbiji od kojih je 11 u Vojvodini (Pećinci, Bačka Palanka, Sremska Mitrovica, Sombor, Temerin, Apatin  Titel, Kula, Oyaci, Srbobran i Bač). U tim mestima je popisivana imovina sa ciljem da se utvrdi koliko je nekretnina van poreske evidenicije, a sada je već vreme da se vidi koliko su opštine više novca prikupile zahvaljujući ažurnijim podacima i boljoj naplati poreza.

Pored punije opštinske kase pet opština sa najboljim rezultatima podeliće i nagradu Vlade Švajcarske od milion franaka.

O tome kako će trošiti buyetski novac opštinske vlasti su od juna prošle godine po našim zakonima obavezne da pitaju građane i njihovi predlozi moraju se uzeti u obzir kod trošenja investicionog dela buyeta.

O tome kako doći do adekvatnih i konstruktivnih predloga građana, Branislav Milić stručnjak na švajcarskom programu “Reforme poreza na imovinu” kaže su iskustva stečene kroz sprovođenje ovog projekta uglavnom pozitivna.

-Nakon popisa u sve 44 opštine intenzivno radimo na tome na koji način da se potroši novac koji je naplaćen.U svim opštinama gde su bili angažovani popisivači suma naplate biće veća nego prethodnih godina. Cilj nam je da se ta sredstva potroše na projekte za koje građani glasaju da su im najpotrebniji. Prva iskustva govore da ima opština koje su veoma ažurne u tome ali i onih koje su ovu svoju zakonsku obavezu shvatile kao puku  formalnost. Sa teritorije Vojvodine bih posebno pohvalio Sombor, Temerin, Oyake i Kulu. Oni su ono što su obveznici poželeli uspeli da stave u akcioni plan ili na tome aktivno rade. Sada zajedno sa njima radimo na tome da realizacija u ovoj oblasti bude što bolja – kaže Milić.

U Temerinu se cele prošle godine intenzivno radilo. Anketa je išla u svim mesnim zajednicama, organizovane su i tribine na koje su pozivani građani da dođu i kažu gde su ulaganja najcelishodnija. Predlozi su već našli mesto u buyetu i biće realizovani tokom ove godine. Tako su Mesnoj zajednici Staro Đurđevo građani izabrali da se zameni javna rasveta u tri ulice. U prvoj Mesnoj zajednci izabrali su adaptaciju zgrade same MZ, a isto i u MZ Sirig, dok su u Bačkom Jarku glasali za zamenu nadstrešnice na groblju.

U Oyacima je primenjen nešto drugačiji pristup konsultacija sa građanima tako što se jednom mesečno u mesnim zajednicama organizuju akcije ”otvorenih vrata “ i razgovara sa građanima o tome gde je najpotrebnije investirati. Po onome što se do sada čulo na tim skupovima, najhitnije je krpljenje udarnih rupa na putevima, zatim sređivanje atmosferske kanalizacije, postvaljanje javne rasvete...

Do sada je najaktivniji bio Sombor gde je 5.000 građana popunilo anketni listić, a elektornski je to učinilo još njih oko 700. Predložili su uređenje domova kulture u Bačkom Bregu i Bačkom Monoštoru zatim rekonstrukciju zgrade seoske biblioteke u Čonoplji, izgradnju šetališta, kao i uređenje ulice Subotički put ka Somboru.

Poreski stručnjak Đerđ Pap kaže da će ovakve akcije gde žitelji sami biraju investicije pomoći da se poreske obaveze ažurnije izmiruju, ali i da će trebati vremena da se “izgradi” poreska kultura kod nas

-Sigurno da će biti pozitivnih efekataovakvog projekta. Međutim, ne treba očekivati ništa od danas do sutra. Treba da prođu decenije da se  građani uvere u korist i da ih to inspiriše na plaćanje poreza. Mislim da će pravih efekata biti  tek kada  unuci onih koji danas biraju postanu obveznici. Naravno sve to ako opštine ispoštuju bar deo želja građana i prenesu ih sa anketnih listića na ulice sela , varošica i  gradova – zaključuje Pap.

Dušanka Vujošević