NIS utiskuje CO2, plan da 2030. pola potrošnje bude iz OIE
BEOGRAD: NIS velike promene u energetskom sektoru vidi kao nove mogućnosti za dalju energetsku tranziciju i doprinos energetskoj stabilnosti ne samo NIS-a i Srbije, već i regiona, poručio je direktor Bloka Energetike u NIS-u Sergej Fomihin.
Za Bilten Nacionalnog nafnog komiteta Srbije, on je ocenio da je NIS formirao Blok energetike da bi ubrzao proces energetske tranzicije koji u toj kompaniji traju duže od osam godina.
Osnovni fokus biće širenje obima posla u oblasti proizvodnje i trgovine električnom energijom, solarnom energijom, kao i upravljanje energetskim resursima u NIS-u, uključujući i TE-TO Pančevo i HIP Petrohemiju, rekao i dodao da kroz kontunirani razvoj kompanija unapređuje i energetski sektor Srbije.
Poručio da je osnovni cilj NIS-a dekarbonizacija kroz proces energetske tranzicije.
Planiramo da do 2030. godine polovina naše potrošnje bude iz alternativnih izvora energije i činimo značajne korake u tom pravcu, rekao on.
Fomihin rekao da se pre svega razmatraju projekte proizvodnje električne energije iz energije Sunca i vetra, gde su učinjeni konkretni koraci.
NIS analizira potencijalne projekte za primenu biomase, biogasa kao i malih hdroelektrana, a on najavljuje intenziviranja projekata iz oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, izdvajanja i skladištenja CO2, razvoja pilot projekata za nekomercijalne tehnologije.
Navodi da je NIS istovremeno definisao i veliki broj mera i mogućnosti za smanjenje različitih vrsta emisija, prvenstveno gasova sa efektom staklene bašte.
Već vršimo “utiskivanje” CO2 u naša ležišta u cilju sprečavanja emisija u atmosferu i podizanja proizvodnje nafte i gasa. Time ostvarujemo dvostruku dobit - imamo i biznis benefite, ali svakako i ekološke koristi, rekao je Fomihin.
Naveo je da je NIS od 2013. godine započeo programe proizvodnje električne energije na naftnim i gasnim poljima tamo gradeći male elektrane koje iz gasova proizvode električnu i toplotnu energiju.
U ovaj program NIS je do sada investirao više od 20 miliona evra, a ukupna maksimalna električna snaga elektrana je 14 MW, precizirao je on i naveo da se pored ekoloških ostvaruju i finansijski benefiti.
Istakao je da se kroz realizaciju projekata ugradnje solarnih fotonaponskih elektrana na osam benzinskih stanica u Srbiji planira godišnja ušteda u nabavci struje od gotovo 300 MWh uz isporuku oko 40 MWh u distributivnu mrežu a sa godišnjim smanjenje emisije ugljen dioksida od 375 tona.
Planiramo da projekat bude proširen na još 30 benzinskih stanica u naredne dve godine. Takođe planiramo izgradnju solarnih fotonaponskih elektrana u okviru Rafinerije nafte Pančevo i skladišta derivata nafte u Novom Sadu, rekao je Fomihin.
Najavio je da će ta dva projekta biti okončana do jeseni 2023. godine, te da će ukupnu instalisanu snagu panela biti 8,3 MW a godišnja proizvodnja 11200 MWh električne energije.
Naveo je da je NIS završio projekat gasne TE-TO Pančevo, te da nastavlja rad na projektu vetroparka.
On je istakao da je za NIS najvažnije stabilno snabdevanje električnom energijom jer poput Rafinerije Pančevo u svom sastavu ima postrojenja od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Direktor Bloka Energetika NIS navodi da je ta kompanija kroz svoju zelenu agendu od 2009. godine u projekte zaštite životne sredine i projekte koji značajno doprinose unapređenju ekološke slike investirali oko 900 miliona evra.
