Nemcima trebaju kvalifikovani radnici koji i Srbiji nedostaju

Drugim rečima, da bi Srbija sačuvala radnu snagu koju ima, ali i vratila one kadrove koji su već otišli na rad u inostranstvo.

Kako je objasnila državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Stanić, ekspertski tim, u kojem će biti predstavnici svih nadležnih institucija, počev od Srpske akademije nauke i umetnosti do ministarstava privrede, finansija, prosvete, omladine i sporta, fakulteta, Unije poslodavaca Srbije, Privredne komore Srbije, reprezentativnih sindikata, treba da spreči odliv mozgova iz naše zemlje.

Cilj Vlade Srbije je da naša zemlja ne bude prepoznata kao tržište jeftine radne snage već kvalifikovane i kvalitetne, i upravo zbog toga je i formiran stručni tim koji će dati najbolje inpute šta Srbija treba da uradi da bi zadržala ljude koji su kvalitetna radna snaga, objasnila je Bojana Stanić.

Odlazak radne snage nije problem samo Srbije jer i celu Evropu muči nedostatak kvalifikovanih radnika. Upravo zbog toga je jasno da će se narednih godina, osim borbe za investitore, voditi i ljuta borba za radnu snagu. Mnoge evropske države već sada nedostatak radne snage na domaćem tržištu pokušavaju da nadomeste radnicima iz susednih država. Kao što investitore za dolazak u neku državu privlači visina državnih subvencija, odnosno to koliko je koja spremna da im da, tako se i radna snaga „dovlači” većim platama.

Veće plate jesu glavni mamac za radnu snagu, a pogotovo onu iz država Zapadnog Balkana. Otuda nije ni čudo što se poslednjih dana odluke mnogih država odnose upravo na radnike s tog područja. Nemačka je usvojila Zakon o useljavanju stručne radne snage iz drugih država, uključujući i onih koje nisu članice EU, čime je širom otvorila vrata, kako našim građanima, tako i onim iz susednih država. To pak znači da bi od 1. januara 2020. godine mnogi radnici iz ovog regiona mogli postati moderni „gastarbajteri s Balkana”.

Hrvatska je takođe pred kraj prošle godine donela odluku da u ovoj godini izda više od 65.000 radnih viza strancima da bi nadoknadila nedostatak radne snage. Pre nje to je uradila Slovenija, kojoj takođe nedostaju kvalifikovani radnici. Po poslednjim podacima slovenačkog Zavoda za statistiku, jedno od deset radnih mesta popunjeno je stranicima, i to najviše iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Ako se tome doda da su Slovenci neposredno pred Novu godinu doneli odluku o tome da minimalna zarada u toj državi u 2019. godini bude 760 evra, sasvim je jasno da je ona za veliki deo naših građana postala „Zapad”. To što je Slovnija relativno blizu Srbije je prednost za one koji odlaze tamo da rade jer mogu barem jednom mesečno da dođu kući.

Srbija je dobro ušla u bitku za investitore i postigla rezultate kao lider u regionu po privlačenju stranih investicija, ali joj sada predstoji još teža borba za kvalifikovanu radnu snagu. Naime, činjenica je da upravo kadrovi koji imaju dobar prolaz u Nemačkoj, ali i drugim evropskim državama, nedostaju i u Srbiji. Mahom je reč o zanatlijama – vozačima, zavarivačima, bravarima, kuvarima, keramičarima, fasaderima, pekarima, ali i medicinskim radnicima, IT stučnjacima... Analiza tržišta rada pokazuje da je prošle godine najveća potražnja na srpskom tržištu radne snage bila za nekvalifikovanim radnicima i onima sa srednjom stručnom spremom. Zanimljivo je da ni druge države koje traže način da reše problem nedostatka radne snage iz zemalja Zapadnog Balkana ne „vape” za visokoobrazovanim kadrovima već imaju stav da je važnije šta ko ume i zna da radi i kako radi, nego koju diplomu ima.

Od nadležnih državnih organa stižu uveravanja da će prosečne zarade u Srbiji od ove godine rasti, pogotovo u onim delatnostima u kojima je već evidentan nedostatak kvalifikovane radne snage. Međutim, srpski radnik bi, čak i da se prosečna plata duplo poveća, i dalje ostao jeftina i kvalifikovana radna snaga na koju svi bacaju oko.

Dakako, plate ne mogu porasti preko noći, ali je veoma važno da radnici budu motivisani da ostanu u Srbiji. To se može učiniti jedino ukoliko im u džepu bude sve više novca jer će u suprotnom na našim gradilištima i dalje raditi Makedonci i Albanci, kamione i autobuse voziti stranci kojima je samo trenutno bolje kod nas nego u njihovim državama, što nikako ne znači da će ovde i ostati. 

Koliko će naših radnika otići na rad u inostranstvo zavisi pre svega od visine plate koju mogu zaraditi ovde i tamo. To znači da je došlo vreme da investitori zarad kvalifikovane radne snage – s kojom i sada kubure – moraju da ponude znatno veće plate od minimalca koji obično isplaćuju srpskim radnicima, jer u suprotnom neće imati kod da im radi. Uz prosečne plate u Srbiji, koje su i dalje među najnižima u Evropi, ne može se ući u megdan s tržištima rada drugih država, i to onih gde su minimalne zarade nekoliko puta veće od prosečne kod nas.

LJ. Malešević