Nemci i Austrijanci čekaju 4.000 hektara otetih njiva

Po podacima sa sajta Agencije za restituciju, do sada je vraćeno ukupno 5.848 objekata, od čega 4.175 poslovnih prostora, 815 stanova i 858 zgrada. Takože, do danas je vraćeno i 290 hektara, 93 ara i 99 kvadratnih metara neizrađenog građevinskog zemljišta, 5.044 hektara, 36 ara i 12 kvadrata šumskog zemljišta i 24.288 hektara, 20 ari i 53 kvadrata poljoprivrednog zemljišta.

Izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju određeno je da se obeštećenje za imovinu koja vlasnicima ili nasledicima ne može biti vraćena u naturi krene naredne, 2018. godine, i da traje do 2020, a ne kao što je prvobitno bilo utvrđeno od 2015. do 2017. Jednostavno, u srpskom buyetu pre dve godine, ali i prošle i ove, nije bilo dovoljno novca da bi se taj posao započeo jer se procenjuje da je za tu namenu potrebno oko dve milijarde evra.

Kako se približava 2018, dakle godina u kojoj bi Agencija za restituciju trebalo da izda prve odluke o obeštećenju, neophodno je da Vlada Srbije utvrdi koeficijente po kojima će se obračunavati vrednost imovine koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata, a koja ne može da bude vraćena starim vlasnicima u naturi. Očekuje se da Vlada to učini već narednog meseca.

„Pri kraju smo naturalne restitucije, započeli smo postupak obeštećenja, doneli smo više od 600 odluka o pravu na obeštećenje i do kraja godine Vlada Srbije treba da donese odluku o koeficijentu obeštećenja da bi se znalo koliki će tačan iznos biti. Mi ćemo do septembra predati Vladi predlog za donošenje koeficijenta i očekujemo da će do kraja godine biti isplaćen prvi novac za obeštećenje“, ističe direktor Agencije  za restituciju Strahinja Sekulić.

Srbija je jedina zemlja koja vraća imovinu potomcima Nemaca koji su pre kraja Drugog svetskog rata živeli van svoje matične zemlje i pri tom ne pravi razliku između domaćih i stranih državljana. Sekulić skreće pažnju i na to da je Srbija Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju preuzela obavezu da strancima omogući kupovinu poljoprivrednog zemljišta, te da bi najavljeni otežavajući uslovi, kao što su prebivalište kupca određen broj godina na teritoriji Srbije, mogli otežati i postupak restitucije, što bi prilikom donošenja odgovarajućih zakonskih akata trebalo imati u vidu da bi oni bili usklađeni s postojećim zakonskim rešenjema i da bi se postupak vraćanja imovine mogao nesmetano nastaviti.

Deo građana čiji su zahtevi već rešeni nije zadovoljan odlukom Agencije za restituciju jer smatraju da su u procesu vraćanja imovine oštećeni. Tako je više od 2.000 građana u protekle dve godine podnelo tužbu Upravnom sudu protiv Agencije za restituciju i Ministarstva finansije zbog potraživanja oduzete imovine, a u Novom Sadu je na početku ove godine bilo u toku 277 predmeta.

Pravo na podnošenje zahteva za povraćaj imovine oduzete posle Drugog svetskog rata po srpskom zakonu imali su i stranci pa je tako Agenciji za restituciju stiglo 593 zahteva nemačkih državljana i 564 zahteva austrijskih. Nemačkim državljanima je već vraćeno 28 poslovnih porostora, pet zgrada i tri stana, kao i 142 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok je austrijskim državljanima vraćeno 12 poslovnih prostora i dva stana, kao i 452 kvadrata neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, oko 243 hektara poljoprivrednog zemljišta i 0,25 hektara šuma.

„Za vraćanje je preostalo oko 4.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u zahtevima koji su još uvek u radu, a gde se ispituju posebni uslovi koji moraju biti ispunjeni za vraćanje imovine koja je bila predmet konfiskacije i za vraćanje imovine kada su podnosioci zahteva strani državljani“, rekao je Sekulić.

Državljani Nemačke i Austrije najviše zemlje traže u bačkim atarima Prigrevice, Kljajićeva, Kule, a u Banatu u Kovinu, Beloj Crkvi i Žitištu. Po rečima predsednika opštine Žitište Mitra Vučurevića, više od 100 pristiglih zahteva državljana Nemačke za restituciju ili povraćaj zemlje ili imovine odnosi se na teritoriju te opštine.

Nemci i Austrijanci koji čekaju ishod kod Agencije za restituciju imaju različite planove za imovinu koja treba da im bude vraćena. Tako deo onih koji očekuju povraćaj manjih površina najavljuje da će ih pokloniti nemačkim udruženjima ili ckrvi, dok oni s većom imovinom žele da investitraju u Srbiju. Predsednik Nacionalnog saveta Nemaca Laslo Mandler Gence navodi da oni koji dobiju više hektara nazad „neće ništa da nose nego će tu investirati još“.

„Možda će napraviti neke zadruge zajedno i možda prehrambenu industriju“, ocenjuje on.

LJ. Malešević