NEMAČKA OTVARA GRANICE Dogodine preti ozbiljna nestašica radne snage?

Ista briga muči i druge poslodavce u Srbiji, koji već sada strepe od toga šta će se desiti naredne godine, kada Nemačka bude otvarila tržište za boravak i rad kvalifikovanih radnika van teritorije Evropske unije.

Unija poslodavaca Srbije je ovih dana napravila analizu o tome kako će otvaranje nemačkog tržišta rada uticati na srpske poslodavce, a u prvi plan je stavljeno da se Srbija već sada suočava s deficitom radne snage, i to u gotovo svim sektorima privrede. U analizi se navodi da je sektoru malih i srednjih preduzeća, od kojeg se očekuje da u najvećoj meri doprinese ekonomskom razvoju uvođenjem novih tehnologija i inovativnih pristupa, veoma teško da dođe do stručnog kadra „jer im na putu stoje veliki sistemi i stvarni investitori”.

Da bi srpski privrednici bili konkurentni, navode u UPS-u, nedostaju veliki projekti i tržišta na kojima se može obezbediti veći obim posla, prihod i mogućnost da otvaraju nova radna mesta. Visina poreza i doprinosa na zaradu u velikoj meri utiče na ukupne troškove poslovanja, konkurentnost preduzeća i novo zapošljvanje, i to su problemi s kojima se sreću privrednici.

Ukazujući na to da se mladima ne može zabraniti da se obrazuju, rade i stiču radna i životna iskustva u inostranstvu, iz UPS-a navode da se društvo mora približiti standardima Evropske unije u funkcionisanju vitalnih institucija i službi. Naime, u EU se, osim većih zarada, nudi i stabilan politički i ekonomski ambijent, uređen sistem bez korupcije, u kojem se vodi računa o potrebama svakog pojedinca.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko  objašnjava za „Dnevnik” da bi smanjenje velikih razlika u zaradi za isti posao u Srbiji i drugim evropskim državama realno smanjilo odlazak naših građana, ali ga ne bi zaustavilo, dodajući da je nevolja i to što ne odlaze samo mladi već i stariji građani Srbije.

– Razlika u platama u razvijenim evropskim zemaljama i Srbiji je toliko velika da ne verujum da bi se, i uz povećanje zarada visokoobrazovanim kadrovima, moglo sprečiti ili bitno smanjiti njihov odlazak – kaže Arandarenko. – Međutim, Srbiju karakteriše to što odlaze sve obrazovne kategorije, drugim rečima, ne samo visokokvalifikovani radnici, već i kvalifikovani, a tradicionalno i nekvalifikovani, posebno iz istočne i južne Srbije.

Po mišljenju Mihaila Arandarenka, najveći problem srpskog tržišta rada je pogrešno postavljen sistem oporezivanja, socijalnog osiguranja i socijalnih davanja. To je, kako ističe, razlog zbog kojeg su plate radnika u realnom sektoru male, a troškovi rada za poslodavce veliki.

On dodaje da je to što je fokus migracione politike usmeren na talentovane pogrešan jer je njih najteže zadržati parcijalnim i privremenim merama.

Na pitanje kako je Srbija tako brzo od zemlje koja ima kvalifikovanu i jeftinu radnu snagu postala država kojoj nedostaju kvalifikovani radnici, Arandarenko kaže da je razloga nekoliko.

– Čak i bez emigracije, mi gotovo svake godine gubimo gotovo 50.000 radno sposobnih stanovnika, a toliko je više starijih od 64 godine u odnosu na one mlađe od 20. S emigracijom, ta cifra je možda i udvostručena. Osim toga, na neki način smo i žrtva uspeha u privlačenju stranih direktnih investicija strategijom koja se bar delimično zasnivala na smanjenju radničkih prava i zarada. Pokazalo se da je Zakon o radu iz 2014. godine bio kratkovida strategija, a da bi se poništili njegovi negativni efekti, koji su obeshrabrile domaću radnu snagu, sada imamo brzo povećanje minimalne zarade – kaže Arandarenko.

LJ. Malešević