Nema kredita za igre na sreću i udruženja

Krediti su u Srbiji prošle godine kod privrede porasli tek 4,5 odsto i zaustavili se na sumi od 1.392 milijarde dinara. Uprkos malom rastu, mnogi privrednici se žale na to da ne mogu da dobiju kredite iako smatraju da su ispunili uslove.

– Propisi i preporuke Narodne banke Srbije ne ograničavaju poslovne finansijske kuće u pogledu izbora klijenata – kaže jedan ugledni bankar. – To sve zavisi od poslovne politike banke. Osim toga, imamo i klijente koji su manje ili više nepoželjni za banke. Tu spadaju udruženja građana, priređivači igara na sreću i svi koji se bave špekulativnim poslovima.

U bankarskom svetu pravila poslovanja su jasna: plasiraj novac tamo gde je rizik najmanji a kamata najviša. Banke koje su u Srbiju došle i osnovane su stranim kapitalom većinom su iz zemalja Evropske unije. One su ovde preslikale poslovnu politiku koju vode u svojim zemljama. Ukoliko su njihovi osnivači najvećim delom portfolija okrenuti finansiranju agrara ili kupovini automobila, onda će one i kod nas imati u fokusu te plasmane.

Prilikom odobravanja kredita, banke proveravaju bonitet pravnog lica ili preduzetnika – poslovanje mora biti pozitivno. Traži se da kreditna istorija u prethodne dve godine bude uredna i bez kašnjenja. Kompanijama se kašnjenje evidentira kod Kreditnig biroa ako u ispunjenju obaveza kasne 15 dana. To znači da su početnici ne baš poželjni. Banke za start-ap projekte, odnosno preduzeća i kompanije koje tek ulaze u biznis, imaju posebne programe. Tu obično rizik dele s programima koje finansijski pomažu države ili međunarodne banke i organizacije. Kod nas su se tim plasmanima najviše bavile Oportjuniti i Prokredit banka.

Pre nego što uopšte uzmu u razmatranje kreditni zahtev, banke proveravaju klijente. Prvo od čega se kreće je vlasnik. Taj deo mora biti, kako se to kaže, transparentan. Ukoliko se tu pojave sumnje ili rezerve, i kreditni zahtev ide na čekanje. To znači da u aktu o osnivanju kompanije moraju jasno biti naznačeni vlasnici, zatim njihova prava i obaveze, kao i imovina ili drugo obezbeđenje kojim se za zajam garantuje.

Bankari najviše izbegavaju da kreditiraju udruženja građana. Tu spadaju sportski klubovi, političke partije, kućni saveti – nema čvrstih garancija niti imovine. Zato je rizik veći. Među ne baš poželjne klijente spadaju i priređivači igara na sreću, kao i svi koji se bave špekulativnim poslovima, poput, recimo, berzanskog trgovanja. Pre će kredit dobiti pekara nego kladionica.

U rizične poslove u oblasti proizvodnje spadaju i fabrike oružja: plasman im zavisi od političke situacije, i to često u međunarodnim okvirima. Za bankare je to prilično rizično pa i ako odbre kredit, onda je to na kraće staze.

D. Vujošević