Nekretnine u Evropi: U Parizu kvadrat 13.462 evra, u Novom Sadu 1.605

Kirije i cene nekretnina će u Nemačkoj rasti i sledeće godine, pokazala je studija konsultatske kuće “Deloit”.

Studija je ustanovila i da je Minhen u međuvremenu za kupce nekretnina postao drugi po skupoći grad u Evropi, odmah iza Pariza.

Prema nalazima “Deloita”, „može se reći da je izgradnja novih nekretnina u Nemačkoj i dalje ispod evropskog proseka”.

Za izradu sektorske studije, koja je objavljena u petak, stručnjaci su uporedili podatke iz 68 gradova u 23 evropske zemlje. Šef odeljenja “Deloita” za nekretnine u Nemačkoj Mihael Miler potvrdio je da su u celoj Evropi porasle cene izgradnje.

Poremećeni lanci snabdevanja i oskudica u materijalu povećavaju rizike u planiranju i realizaciji građevinskih projekata.

Cene izgradnje teraju nagore i nedostatak radne snage i sveopšta inflacija. Međutim, rast kamatne stope može da uspori potražnju i rast cena, ocenio je Miler. U Minhenu su kupci za stan u novogradnji, prema navodima “Deloita”, prošle godine morali da plate, u proseku, 10.500 evra po kvadratu. Samo je Pariz, sa 13.462 evra bio skuplji.

Jeftiniji su London, Oslo i Frankfurt sa 8.400 evra. U Amsterdamu je kvadratni metar bio 7.600, a u Kopenhagenu 7.300 evra. U Hamburgu su kupci, prema studiji “Deloita”, plaćali 6.900 evra, a u Berlinu 6.500 za kvadrat stambenog prostora.

Povoljno je, sa druge strane, bilo u bugarskim crnomorskim gradovima Varna i Burgas, gde je novi stan u proseku mogao da se kupi za 900 evra po kvadratu.

Stan za koji je izdvojeno najviše novca u drugom kvartalu 2022. godine je stan u novogradnji u iznosu od 1.387.888 evra, površine je 163 metara kvadratnih i nalazi se na lokaciji Beograd na vodi, podaci su Republičkog geodetskog zavoda.

Najskuplji kvadrat stana u Srbiji u drugom kvartalu 2022. godine prometovan je na lokaciji Beograd na vodi, na opštini Savski venac, i koštao je 9.545 evra po metru kvadratnom, površine je 97 metara kvadratnih i to je stan u novogradnji.

Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji u drugom kvartalu 2022. godine iznosio je dve milijarde evra, što predstavlja povećanje od 27,5 odsto u odnosu na isti kvartal 2021. godine.

Kada je reč o mesečnoj kiriji, Pariz je takođe bio najskuplji sa 29,19 evra po kvadratnom metru, a slede Oslo, London i Amsterdam. Minhen je na desetom mestu, sa 18,90 evra. Za Frankfurt je “Deloit” utvrdio da kirija iznosi, u proseku, 15,90 evra po kvadratu, u Berlinu je 14,30, a u Hamburgu 13,60.

Po broju stanova, Nemačka je sa 43,1 milionom, ili oko 51.800 stanova na 100.000 stanovnika, u gornjoj trećini. “Deloit”, međutim, smatra da postoji potencijal kada je reč o novogradnji, jer su prošle godine izgrađena svega 372 stana na 100.000 stanovnika, a započeta je gradnja 299.

U mnogim zemljama na tržištu stanova osetio se prijem izbeglica iz Ukrajine, a najviše u Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj.

„U drugom kvartalu 2022. smanjila se ponuda stanova za iznajmljivanje, jer su mnogi iskorišćeni za smeštaj ukrajinskih izbegličkih porodica”, navodi se u studiji “Deloita”.

Najviše novca je potrebno izdvojiti za nekretninu u Beogradu, gde je prosečna cena prodatih starijih stanova 1.773 evra po kvadratu, dok je maksimalna postignuta cena 4.300 evra. Za noviji stan je potrebno daleko više novca, pa je prosečna cena prodatih stanova 2.304 evra po kvadratu, a maksimalna postignuta cena 9.454. U Novom Sadu su cene približne onim u Beogradu, pa je prosečna cena starijeg stana 1.605, a maskimalna 2.900, dok je za novogradnju prosečna cena 1.560, a maksimalna 3.512. 

Niš je dosta pristupačniji, pa je prosek kvadrata starijeg stana koštao 1.040 evra, dok je maksimalna cena 1.857, a u novogradnji je prosečno bilo potrebno 1.100 evra za kvadrat, dok je maksimalna cena 2.000 evra za kavdarat. U Kragujevcu su cene najpristupačnije, pa je za starogradnju potrebno u proseku 880 evra, a maksimalno za starogradnju 1.283, dok je za novije stanove u proseku bilo potrebno 1.020 evra za kvadrat, a maksimalno 1.703. 

S. Aničić Ilić