Nekretnine pod hipotekom: Odlaze na doboš, pa još i na sniženje
NOVI SAD: Ima mnoštvo oglasa o prodaji stanova i kuća nad kojima je aktivirana hipoteka, poljoprivrednih mašina iz lizinga koji nije plaćan redovno, ali i aukcija na kojima se prodaju razne stvari, od garderobe do muzičkih uređaja, starog gvožđa - i to sve zbog neplaćenih dugova.
Pored redovnih ponuda, na sajtu “Doboš” može se naći i rubrika “sniženo”, u okviru koje se, većinom, nalaze nekretnine nad kojima je aktivirana hipoteka i koje se prodaju drugi ili treći put...
Tako se trenutno na ovom sajtu u rubrici “sniženo” nalazi ponuda za prodaju vikend kuće u Maradiku, u opštini Inđija za 13.800 evra.
Stan u centru Novog Sada od 100 kvadratnih metara prodaje se za 75.000 evra, a porodična stambena zgrada u Subotici za 12.600 evra.
Na sajtu su i novopostavljene ponude koje su dale banke, pa se tako nudi porodična stambena zgrada u Bačkim Vinogradima za 26.100 evra ili porodična stambena zgrada u Sremskim Karlovcima za 84.139 evra. Tu je i dvoiposoban stan u Novom Sadu s početnom cenom od 43.955 evra.
Kada banke, koje aktiviraju hipoteku, objave oglase o prodaji nekretnina onda je sasvim jasno o čemu se radi i onaj ko želi da ih kupi načisto je s tim šta kupuje.
Međutim, pri kupovini nekretnina običan građanin može se susresti sa brojnim poteškoćama, a jedna od njih je da kupi stan koji se nalazi pod hipotekom.
Da bi se to izbeglo, potrebno je pre kupovine stana proveriti da li je on pod hipotekom ili nije i to uvidom u katastar nepokretnosti, vađenjem svežeg vlasničkog lista.
Iz godine u godinu raste broj aktiviranih hipoteka. Najveći broj, što je i razumljivo, je u Beogradu, zatim u Novom Sadu, Nišu i Subotici.
Prema podacima, skoro da nema grada u Srbiji u kojoj nije aktivirana barem jedna hipoteka, što pokazuje i sve veći broj oglasa banaka koje su prinuđene na prodaju nekretnina, mada to čine kao krajnju meru, ukoliko klijent nema novca za redovno izmirenje rata.
Cena na prvoj aukciji može biti umanjena tako da iznosi i 70 odsto procenjene vrednosti nekretnine, dok početna cena na drugoj prodaji, ukoliko prva nije uspešna, može biti i 50 odsto od procenjene vrednosti. Često se upravo takve nekretnine svrstavaju u deo “sniženje”, jer je cilj banke da je proda po svaku cenu, pa makar ona bila i znatno manja od početne.
Iskustva agenata za prodaju nekretnina pokazuju da građani, u načelu, retko pristaju da kupe nepokretnosti nad kojima je aktivirana hipoteka.
Izuzetak su oni koji na takvim stanovima zarađuju - kupuju jeftinije, renoviraju i prodaju jer se na takav način gubi trag o tome da je nekretnina oduzeta zato što prethodni vlasnik nije mogao da plaća rate iz ko zna kojih razloga.
Često je uzrok nemogućnosti plaćanja rata gubitak radnog mesta ili propao biznis, ali to banku, koja je stavila hipoteku, ne zanima.
Prema anketi koju je “Doboš“ sprovodio, kupovina nekretnina na licitacijama i dalje je velika nepoznanica za korisnike interneta u Srbiji.
Na pitanje “Da li poznajete nekoga ko je učestovao na javnoj prodaji nekretnina” čak 88 odsto ispitanika odgovorilo je da nije upoznalo nikoga ko je učestovao na javnoj prodaji.
Nešto manje od osam odsto ispitanika tvrdi da poznaje ljude koji su aktivno učestvovali na javnoj prodaji, dok je oko 4,2 ispitanika učestovalo na licitaciji za prodaju nekretnine.
LJ. Malešević