NE PLAĆAJU porez, a odlično zarađuju PORESKA UPRAVA namerava da im stane na put
Iznajmljivanje stanova postaje sve unosniji posao. O tome koliko se stanova rentira u Srbiji, nema preciznih podataka.
Prema prošlogodišnjem popisu stanovništva, 123.000 ljudi izjasnilo se da živi u tuđim stanovima, ali je porez za rentiranje stanova platilo manje od 2.000 vlasnika nekretnina.
Portali i novine puni su oglasa za iznajmljivanje stanova.
Cene kirija vrtoglavo su rasle poslednjih godinu dana zbog platežne moći stranaca, pa su u fokus stavile pitanje zarade i poreza.
Međutim, teško je ući u trag onima koji iznajmljuju stanove.
"Uđete, recimo, u registar RGZ-a. Imate stavku – najam nekretnina, opština u Beogradu gde je izdata, za tri meseca, samo jedna nekretnina. Da li je to normalno? Pa, nije, naravno", kaže Milić Đoković, licencirani procenitelj i sudski veštak, za RTS.
Podstanari su, ipak, vidljivi za profesionalne upravnike.
Prema Zakonu o stanovanju, dužni su da popišu sve stanove koji se rentiraju, a podatke koriste iz baze "Infostana".
"Dešava se da je u savremenim kompleksima, koji imaju preko 200 stanova, veoma teško identifikovati sve vlasnike stanova, pogotovu jer ima dosta stranaca. U jednoj zgradi koju vodimo, ima 200 stanova. Strankinja ima 24 stana u svom vlasništvu i logično je da neće živeti u svim stanovima", ukazuje Ljubiša Banovački, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika u Beogradu.
U Poreskoj upravi se razmatra uvođenje elektronske prijave poreza za one koji izdaju stanove, saznaje RTS.
Izmene Zakona o stanovanju i uvođenje obaveze da profesionalni upravnici dostavljaju podatke o rentiranim stanovima, stručnjaci vide kao put ka uvođenju više reda u rentiranju nepokretnosti.
Ono od čega bi trebalo krenuti, jeste formiranje centralnog registra nekretnina koje se iznajmljuju, kao i njegovo redovno ažuriranje.
"Nizak poreski moral"
Cene rentiranje stanova, zakupcima, visoke su. Onima koji kupuju stanove da bi ih rentirali to je, kažu ekonomisti, odličan način da zarade. Upravo oni i dižu cene. Na ruku im ide i to što su inspekcijske kontrole retke.
"U Srbiji postoji nizak poreski moral. Ako prijavite, potpišete ugovor i registrujete, morate da plaćate porez na prihod, koji iznosi 20 odsto na prihod od davanja nepokretnosti u zakup. I dalje je zato u polusivivoj zoni i ne znamo koliko ima ukupno nekretnina koje se izdaju", objašnjava ekonomista Mihailo Gajić iz LIBEK-a.
Engleska dobar primer
"U Engleskoj imate preko 100 propisa, koji se nezavisno bave izdavanjem stambenih nekretnina. Vlasnik nekretnine mora da dobije saglasnost od banke, ako evenualno ima hipoteku. Mora ponovo da ugovori osiguranje za nekretninu, da se zaštiti od stvari koje zakupac može da uradi ili sebe od zakupca ako se zakupac povredi u kući", ističe Nebojša Nešovanović, direktor međunarodne konsultanske kuće nekretnina CBRE.
(Alo.rs)