NBS: Vrhunac inflacije u trećem kvartalu, a onda pad

Takođe se očekuje da će pad u drugoj polovini sledeće godine biti jači, a da se u prvoj polovini 2024. inflacija vrati u ciljane granice.



Navodi se da će u smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovati dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena hrane i energenata kao i niža eksterna tražnja.



Očekuje se da će na smirivanje inflacije u kratkom roku uticati i donete mere Vlade Srbije kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.



U izveštaju se ističe da je neizvesnost ostvarenja projekcije inflacije i bruto domaćeg proizvoda i dalje velika i da se ona najviše odnosi na faktore iz međunarodnog okruženja.



Pre svega na efekte konflikta u Ukrajini i raspoloživost energenata kao i njihove cene, te izglede globalnog privrednog rasta.



Kada je reč o domaćim faktorima, rizici projekcije, navode iz NBS, se u najvećoj meri odnose na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, a takođe i kretanja u sektoru energetike, u pogledu obima proizvodnje uglja i električne energije na domaćem tržištu ali i po kojim cenama će se uvoziti deo gasa iznad nivoa ugovorenog sa Rusijom, te eventialnih mera koje će Vlada Srbije preduzeti da bi obezbedila energetsku sigurnost na domaćem tržištu.



Ističe se da će Narodna banka nastaviti da prati relevantna kretanja na međunarodnom tržištu i procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova kako bi se obezbedio povratak inflacije u ciljane granice.



Što se tiče projekcije bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu ona nije menjana u odnosu na očekivanja iz maja ali je zbog nižeg očekivanog efekta prenetih tendencija iz ove godine, kao i nižeg projektovanog privrednog rasta zone evra, privredni rast za 2023. korigovan naniže za 0,5 procentnih poena, odnosno na raspon od 3,5 do 4,5 odsto.



Nakon toga očekuje se povratak na prethodno očekivanu putanju rasta od oko 4-5 odsto godišnje.