NBS povećala referentnu kamatnu stopu na 5,5 odsto
BEOGRAD: Izvršni odbor NBS je na današnjoj sednici odlučio da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,5 odsto. Za 0,25% povećana je i stopa na depozitne olakšice - na 4,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice - na 6,5 odsto, saopštila je NBS.
Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji mogu nastati putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje, saopštila je NBS.
Time Narodna banka Srbije doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije. Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno 11. uzastopno povećanje (počev od aprila 2022), zaključno s kojim je ona povećana za ukupno 450 baznih poena. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.
Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.
Izvršni odbor centralne banke je naveo da su izgledi za rast svetske ekonomije u ovoj godini nešto bolji nego što se donedavno očekivalo, pre svega zahvaljujući znacima popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, kao i napuštanju strategije nulte tolerancije prema virusu korona u Kini.
Na slabljenje globalnih troškovnih pritisaka utiče pre svega pad cena u sektoru energetike – smanjenje cene gasa u Evropi i pad svetske cene sirove nafte, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta.
Međutim, Izvršni odbor je istakao da je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike s obzirom na to da bi snažniji rast Kine verovatno pogurao cene energenata i drugih primarnih proizvoda naviše i time otežao borbu protiv inflacije, koja na globalnom nivou pokazuje znake smirivanja s višedecenijskog maksimuma. Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu još uvek utiču na rast bazne inflacije i, zajedno sa tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, u mnogim zemljama usporavaju obaranje inflacije. Krajem 2022. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 15,1%, i oko dve trećine doprinosa i dalje je poticalo od cena hrane i energenata, pri čemu se, kao i u drugim zemljama, poslednjih meseci doprinos cena energenata smanjivao, dok je doprinos cena hrane nastavio da raste. I pored usporavanja, proizvođačke i uvozne cene još uvek beleže relativno visoke međugodišnje stope rasta, što utiče na domaću baznu inflaciju, koja se ipak, zahvaljujući održanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, i dalje kreće ispod ukupne inflacije i iznosila je 10,1% međugodišnje u decembru. Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda i povećanja cena električne energije i gasa za domaćinstva. Nakon toga, u nastavku godine očekuje se smirivanje inflatornih pritisaka, pre svega u drugoj polovini godine, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja.
Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u četvrtom tromesečju iznosio je 0,4%, a na nivou godine ostvarena je stopa rasta od 2,3%. Najveći doprinos rastu u četvrtom tromesečju dali su uslužni sektori, zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada. I pored negativnih efekata eksterne tražnje, pozitivan doprinos potekao je i od industrijske proizvodnje, pre svega usled oporavka elektroenergetskog sektora. S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja u poređenju s prethodnom godinom zbog suše, kao i aktivnost u građevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa.