NBS čuva 20,7 tona zlata, a biće i više

Cena zlata je dosegla nivo od 1.550 dolara za uncu, što je najviši nivo od aprila 2013. godini i 20-procentni rast samo u ovoj godini. Takav skok vrednosti zlata posledica je zaoštravanja trgovinskog sukoba između Vašingtona i Pekinga tokom proteklog vikenda.

To je još jedan dokaz da se zlato smatra sigurnim finansijskim utočištem u periodu nestabilnosti. Ukoliko neki neočekivani događaj izazove velike cenovne osilacije na finansijskim tržištima, ulagači obično kupuju zlato jer je stabilnije i ne gubi vrednost u prevelikoj meri.

Prošlomesečna odluka Evropske centralne banke da više ne podržava dvadesetogodišnji sporazum o koordinaciji prodaje zlata doprinela je tome da mnoge države ubrzano kupuju taj plemeniti metal da bi osigurale svoju ekonomiju. Sporazum iz 1999. godine o ograničenoj prodaji zlata, koji je prvobitno potpisalo 15 evropskih centralnih banaka a potom još sedam, ističe 24. septembra. Tokom dve decenije cene zlata se menjala i unca je koštala i oko 300 dolara, ali i oko 2.000, koliko je bila 2011. godine. Poslednje nedelje prošlog meseca unca zlata koštala je 1.530  dolara, dok je u junu bila 1.280, a stručnjaci procenjuju da će mu vrednost biti sve veća.

Dok evropske države „miruju” kada je u pitanju kupovina zlata, Rusija bi uskoro mogla prvi put za osam godina prestići Saudijsku Arabiju i izbiti na četvrto mesto zemalja s najvećim rezervama stranog novca, plemenitih metala i ostalih hartija od vrednosti. Moskva će „preskočiti” Rijad na međunarodnoj rang-listi, ali će ispred nje i dalje biti Švajcarska, Japan i Kina. Procene su da su ruske rezerve u poslednje četiri godine porasle 45 odsto, dok je po podacima koje je objavila Centralna banka Rusije, ta cifra krajem prošlog meseca iznosila otprilike 520 milijardi dolara. Tokom istog četvorogodišnjeg perioda, zalihe saudijskog zlata i deviza smanjile su se četvrtinu, sa 700 milijardi dolara u aprilu 2015. na 527 milijardi u junu ove godine, čime je smanjena velika razlika između Moskve i Rijada.

Prvih nekoliko meseci ove godine Rusija je bila najveći svetski kupac žutog metala pa je udeo zlata u rezervama Banke Rusije tokom petogodišnjeg perioda skočio s 3,5 odsto na 18,6.

Pre nekoliko meseci Narodna banka Srbije je u deviznim rezervama imala 20,7 tona zlata ukupne vrednosti oko 862 miliona dolara, ili oko 767 miliona evra. Zlato učestvuje sa 6,7 odsto u ukupnoj strukturi deviznih rezervi Srbije. Najveći deo zlatnih rezervi, 19,7 tona, ili 95 odsto, čuva se u trezoru NBS-a, dok se ostatak rezervi zlata čuva u inostranstvu.

Cena zlata izražava se u dolarima pa slabljenje američke valute čini taj žuti metal jeftinijim vlasnicima drugih valuta, što obično podstiče rast cene unce zlata. Sada je cena zlata u porastu jer je nagovešten moguć pad američke ekonomije, a zbog najave novih carinskih nameta na robu uvezenu iz Kine. Američke Federalne rezerve snizile su kamatnu stopu, što je uticalo na povećanje kupovine zlata jer se štednja u valutama manje isplati kada su kamate niže pošto je dobit manja. Zbog toga se, u situaciji kada su kamatne stope niske, mnogi odlučuju na štednju u zlatu.

NBS nije prodavao zlato od 2005. godine već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano, osim 2010. godine, povećavao učešće zlata u deviznim rezervama kupovinom zlata iz domaće proizvodnje. Ipak, ona nije bila jednaka nakon 2005. godine. Tako je od 2005. do 2012. godine količina zlata uvećana 2,5 tone, dok je njegova kupovina naročito došla do izražaja nakon 2012. godine, u skladu s „odgovornim pristupom NBS-a u formiranju rezervi zlata”.

Naime, od 2012. godine do danas količina zlata NBS-a je uvećana 6,4 tone, što znači da su zlatne rezerve trećinu veće. Tokom prošle godine količina zlata u deviznim rezervama NBS-a povećana je oko 1.066 kilograma, a u prva tri meseca ove godine oko 326.

LJ. Malešević