Naknada za građevinsko zemljište zakoči upis u Katastar
NOVI SAD: Proces upisa nelegalno sagrađenih kuća, stanova i drugih nekretnina u zemljišne knjige je u toku.
Oni koji su kupili i gradili stanove u nelegalno sagrađenm zgradama lakše će ono što imaju legalizovati od kupaca stanova u zgradi koja je zidana legalno, ali nema upotrebnu dozvolu. Na tu nelogičnost nedavno je ukazala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED. Oni predlažu da se postupci u oba pomenuta slučaja izjednače. Ali po nome što se može čuti s druge strane, odnosno od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, to je lakše reći nego učiniti. U Srbiji ima blizu dva miliona nelegalnih objekata.
A u čemu je, u stvari, problem?
Proces legalizacije objekata koji su građeni bez svih potrebnih papira je u toku. Postupak je pojednostvaljen. Međutim, kod nas ima mnogo objekata koje su gradili investitori. Oni su pre gradnje obezbedili dokumentaciju, ali nisu platili sve predviđene troškove. Posebno im je slaba tačka bila naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Mnogi su i odstupili od projekta koji im je odobren. Zato sada imamo zgrade koje su po gabaritu veće, odnosno imaju više kvadrata ili sprat-dva više. Zahtev za ozakonjenje tih nekretnina podnosi investitor. Kada namiri dugove za uređenje zemljišta, zgradu može upisati na svoje ime. U tom trenutku poverioci koji imaju potraživanja od njega stiču pravo da se naplate iz stanova koje je on prodao.
Konsultant NALED-a Đorđe Vukotić kaže da bi se taj problem mogao rešiti tako što bi se stanovi upisivali na ime kupaca, a ne investitora. Kupce stanova ne treba da brinu troškovi za uređenje građevinskog zemljišta, posebno što su oni, zbog odugovlačenja investitora i zateznih kamata, često znatno uvećani. Tako smo došli u čudnu situaciju. Najkomplikovaniji je postupak ozakonjenja u situaciji kada su investitori odstupali od građevinske dozvole.
Tokom prethodne tri godine kod nas je doneto više od 200.000 rešenja o ozakonjenju. To je mnogo više nego što je broj svih ranije donetih rešenja u toj oblasti.
Proces ozakonjenja objekta je prvi korak vlasnika ka pravnoj sigurnosti. Baš zato bi svima trebalo obezbediti olakšani tretman, odnosno sprečiti nesavesne investitore da dugove namiruju iz imovine kupaca stanova.
U Ministrastvu građevinarstva smatraju da postupak ozakonjenja ne može biti isti za sve objekte jer je svaki slučaj priča za sebe. Različita su su odstupanja u spratnosti, površini. Radi se na tome da se postupci ubrzaju pod povoljnim uslovima, uz minimum tehničke dokumentacije, a da treća lica ne budu budu oštećena. U Ministarstvu smatraju da su glavni problemi tu nerešeni imovinskopravni odnosi te visina doprinosa za građevinsko zemljište. Stranke kojih se to tiče obično su neizainteresovane.
D. Vujošević