NAJVREDNIJA EVROPSKA KOMPANIJA NE PROIZVODI AUTOMOBILE VEĆ LEK PROTIV GOJAZNOSTI Debeo uticaj viška kilograma na ekonomiju
Da se sve više stanovnika sveta suočava s problemom preterane kilaže svedoči to što se taj problem iz godine u godinu povećava i procena je da više od milijardu ljudi živi s gojaznošću.
Na osnovu podataka iz 2022. Godine, reč je o oko 880 miliona odraslih i 159 miliona dece. To je, bez sumnje, ogroman broj, a posebno kada se pogleda broj dece. Naime, podaci govore da se broj gojazne dece i adolescenata udesetostručio od 1975. godine. Te godine bilo ih je 11 miliona, a 2016. taj broj je narastao do 124 miliona mladih od pet do 19 godina.
I na prvi pogled veza između ovih podataka i ekonomije može izgeledati daleka. Ali nije, naprotiv - jer najvrednija evropska kompanija ne proizvodi ni avione ni kamione, ni nasjavremenije luksuzne automobile - već lek protiv gojaznosti. Reč je o danskoj kompaniji Novo Nordisk, poznate po proizvodnji leka protiv gojaznosti „vegovi”, čija je tržišna vrednost nadmašila vrednost američkog proizvođača električnih automobila „Tesla”. Akcije danske kompanije nedavno su, u jednom danu, porasle za čak osam odsto i to nakon što je Novo Nordisk saopštio da je prva faza ispitivanja novog preparata za mršavljenje „amikretin” pokazala odlične rezultate, preneo je Si-En-Bi-Si (CNBC). Lek „vegovi”, inače, nije registrovan u Srbiji.
Novo Nordisk je sada najvrednija kompanija Evrope i njena tržišna vrednost je veća od ukupnog bruto domaćeg proizvoda Danske u 2023. godini. Na listi najvrednijih kompanija sveta dominira Majkrosoft, a na drugom i trećem mestu su Epl i proizvođač čipova Nvidia. Prema podacima kompanije Fektset, tržišna kapitalizacija firme Novo Nordisk iznosi 604 milijarde dolara i ona je sada 12. najvrednija kompanija sveta, dok je vrednost Tesle procenjena na 569 milijardi dolara.
Dakle, izvesno je da je zarada/profit u farmaceutskoj industriji velika, ali i da su ulaganja takva, te da i farmaceutska industrija Srbije ima udeo u tome. Naime, u domaćoj farmaceutskoj industriji, ukazuju iz Privredne komore Srbije, posluje 22 firme, a zaposleno je oko 6.000 ljudi. Sve ove kompanije imaju dozvolu Ministarstva zdravlja da proizvode lekove, a oni se proizvode na više mesta.
U Srbiji se proizvode sve vrste lekova, uključujući i neke biološke (vakcine, serumi i lekovi iz krvi), biljne, radiofarmaceutske lekove i medicinske gasove, ali, ističu u PKS, nemamo proizvodnju lekova namenjenih za smanjenje telesne mase i održavanje telesne mase. Od ukupnog broja proizvođača lekova u našoj zemlji, u sedam se odvija celokupan proizvodni postupak, a u ostalima deo – primarno i sekundarno pakovanje lekova, uglavnom čvrstih farmaceutskih oblika.
U Srbiji je u periodu januar–decembar prošle godine proizvedeno 37.721.254 kilograma osnovnih farmaceutskih proizvoda, što je rast od 14,1 odsto u poređenju s istim periodom 2022. godine. Ukupna vrednost izvoza lekova prošle godine bila je 374.873.909,08 evra, a 14 proizvođača izvozilo je lekove na tržišta 44 zemalja: Nemačka, Rusije...
Proizvođači koji ispunjavaju uslove za obavljanje celokupnog postupka proizvodnje, osim što proizvode lekove za sopstvene potrebe, uslužno proizvode određene lekove za druge proizvođače u Srbiji, kao i van nje. U Srbiji se, naravno, ulaže i u razvoj, pa svi proizvođači lekova imaju organizovane celine za istraživanje i razvoj u kojima su zaposleni različiti obrazovni profili - iz oblasti farmacije, tehnologije, hemije, fizičke hemije.... i fokusirani su, prvenstveno, na razvoj generičkih lekova.
D. Mlađenović
Foto: pixabay.com
/novonordisk.com
