Najugroženiji radnici na povremenim poslovima
Nivo takozvanog radnog siromaštva u Srbiji opao je u odnosu na period od pre četiri ili pet godina za oko pet odsto, ali i dalje zabrinjava podatak da i oni koji rade imaju niži obrazovni status i nesigurne poslove usled čega su i dalje u riziku od siromaštva, rečeno je na konferenciji “Tržište rada i socijalna analiza na Zapadnom Balkanu - od podataka do politike”.
Konferenciju su organizvali nemačka Fondacija “Fridrih Ebert” i Socijalno-ekonomski forum Evropskog pokreta u Srbiji, a predstavljen je najnoviji izveštaj o siromaštvu zaposlenih u zemljama Zapadnog Balkana, koji se izrađuje u saradnji s Evropskom mrežom za socijalnu politiku.
Rezultati novog izveštaja, objavljenog pre oko mesec i po dana, odnose se i na Srbiju, i pokazuju da je takozvano radno siromaštvo osoba koje imaju posao opalo u odnosu na proteklih četiri-pet godina, rekla je profesorka na Ekonomskom fakultetu i direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke FREN Jelena Žarković. Ona je ukazala da je tada nivo radnog siromaštva isnosio 15 odsto, a sada je 10 odsto i ocenila da to dobar pokazatelj. - Zabrinjava, ipak, to što se, kada se pogleda ko su osobe koje su izložene siromaštvu, vidi da su to ljudi s nižim obrazovanjem koji rade nesigurne poslove, s delimičnim radnim vremenom, kao i to što oni imaju nizak intenzitet rada - rekla je Tanjugu Jelena Žarković.
To praktično znači da u toku 12 meseci oni rade manje od dva i po meseca, i to uglavnom povremene poslove. Oni su najviše izloženi siromaštvu, a pošto uglavnom žive u višečlanim porodicama gde ima više dece, samim tim problem je i generacijsko prenošenje radnog siromaštva, istakla je Jelena Žarković.
Po njenim rečima, zaposlenost u Srbiji od 2013. godine porasla, ali je uglavnom reč o nisko produktivnim poslovima, koji su manje plaćeni i za koje su potrebne niže kvalifikacije. Ona je ukazala da stopa siromaštva jeste pala, ali da su oni koji se na takvim radnim mestima zapošljavaju i dalje u riziku od siromaštva iako imaju posao.
Kristijane Vestfal iz Direktorata za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Evropske komisije je ukazala na problem odlaska stanovništva u druge zemlje i dodala da su zemlje Zapadnog Balkana suočene s nepovoljnim trendovima na tržištu rada, odnosno niskom participacijom. Ona je dodala da je učešće žena u ukupnoj zaposlenosti niže i da, iako su razlike između regiona i zemalja Evrospke unije velike kada je ova oblast u pitanju, i u Evropskoj uniji, takođe, postoji niži udeo žena u ukupnoj zaposlenosti.
Vestfalova je rekla da je potrebno da se reše mnogi izazovi i da je u regionu problem upravo dugoročna nezaposlenost, odnosno to što su ljudi godinama bez posla.
- Dosta ljudi napušta region zbog čega se javlja manjak radne snage i primetno je da je veoma teško pronaći radnike pojedinih profesija, poput zanatlijskih - rekla je Kristijane Vestfal.
LJ. Malešević