Na zalihama čak 1,4 miliona tona žita za izvoz

Po njenim rečima razlozi za to što se domaća pšenica ne prodaje bolje su mala potražnja, ali i to što zbog izuzetno niskih cena ruske i ukrajinske robe nismo konkurenti s cenom na crnomorskom tržištu. Ona je pojasnila da se naše spoljnotrgovinsko tržište deli na zemlje regiona gde ubraja i Italiju i na ostale zemlje sveta prema kojima se roba otprema Dunavom, najviše preko rumunske luke Konstanca, pa dalje brodovima.

- Prilikom izvoza na regionalno tržište mi imamo prednost zbog cena transporta, ali imamo i oštru konkurenciju iz Hrvatske, Mađarske, Rumunije ... kojima se kupci iz regiona okreću čim cena srpske robe nije odgovarajuća. Na regionalno tržište godišnje možemo prodati maksimalno 600.000 do 700.000 tona robe, a svi ostali izvozni viškovi moraju se prodati na FOB-u gde imamo konkurenciju međunarodnog tržišta, najpre od Rusije i Ukrajine, a potom i Mađarske, Rumunije i Bugarske - rekla je Sunčica Savović.

Ona je podsetila da smo ovu ekonomsku godinu započeli s većim prenesenim zalihama nego što je to uobičajeno, delom zbog rekordno velikog roda 2021. godine, ali i zbog zabrane i ograničenja izvoza. To je, istakla je naša sagornica, značajno omelo izvoz u periodu mart-jun prošle godine i na početku ekonomske 2022.i 2023. godine nas ostavilo s neuobičajeno velikim zalihama pšenice od preko 700.000 tona iz roda 2021. godine.

- U ovoj ekonomskoj godini imali smo takođe dobar rod pšenice od oko 3,2 miliona tona. Naime, ppšenica  je bila posejana na 621.000 hektara, a prosečan rod je bio i 5,2 tona po hektaru. U Srbiji se mesečno troši najviše oko 150.000 tona pšenice za sve namene pa je godišnja potrošnja u zemlji maksimalno 1,8 milion tona - kazala je Sunčica Savović.

Brašno, kao glavni pšenični proizvod, prodaje se bolje nego lane, ali i direktor „Žitounije„ Zdravko Šajatović kaže za Dnevnik da imamo velike zalihe pšenice i da ne veruje da ćemo uspeti da višak prodamo jer smo lane uspeli da izvezemo svega 1.063.000 tona pšenice i brašna. - Recesija i inflacija u svetu doprineli su da cene pšenice padaju i da se žito  sve manje traži - istakao je Šajatović. - Zemlje koje su ranije kupovale pšenicu sada su smanjile količine i verovatno koriste žito koje imaju na zalihama. Italija je bila jedna od naših glavnih kupaca, ali je sada smanjila uvoz iz Srbije, verovatno baš zato što troši zalihe.

Po njegovim rečima, za osam meseci od kada je skinut rod pšenice prošlogodišnje žetve, izvezli smo oko 100.000 tona brašna što je za desetak odsto više nego prošle godine. - Mesečno prodamo oko 12.000 tona brašna, najviše u Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, a trenutno je cena 370 evra po toni - rekaoŠajatović.

Od kada je pala cena pšenice, koja se ove sedmice prodavala po 28,8 dinara na Produktnoj berzi Novi Sad, brašno je jeftinije, 

- Pre nekoliko meseci,izvozna cena brašna je bila 440 evra tona, ali od kako je pšenica pojeftinila i cena ove namirnice ide nadole - kaže Šajatović.

Zalihe kod trgovaca, skladištara i mlinara

- Domaće zalihe pšenice nalaze se na više mesta - navela je Sunčica Savović. - Deo je kod trgovaca i skladištara, koji nisu uspeli da izvezu ili utroše proizvod,a deo kod mlinara u silosima gde ima pšenice za prodaju u količinama od najmanje jedne mesečne potrošnje.

Ona napominje da žito na zalihama drži i Republička direkcija za robne rezerve, koja je prošle godine kupovala nešto veće količine pšenice nego ranijih godina.

- To žito nije namenjeno tržištu za prodaju već se čuva - kazala je Sunčica Savović.

        Z. Delić