Na toploj vodi najviše se i štedi i gubi struja

Nema zemlje u kojoj energenti nisu poskupeli, a nije izvesno da cena neće rasti i dalje. Ušteda i racionalno korišćenje energije tim više dobijaju na značaju, posebno zato što prostora za to ima jer je dobro poznato da se u našoj zemlji troši puno više energije nego u zemalja Evropske unije. Ipak, valja reći i to da je više razloga za to - lošija izolacija zgrada i kuća, dotrajala stolarija, navike, cene energenata, gubici na mreži... Uz to, ulaganje u energetsku efikasnost je veliko, efekti se osećaju nakon nekoliko godina, a većina građana naše zemlje nema dovoljno novca da to samostalno učini.

Više struje nego domaćinstva u EU troše ona u Srbiji. Prosečna mesečna potrošnja naših domaćinstava veća je i 50 odsto od one u zemljama EU, ali to ne znači nužno da su naša domaćinstva rasipna. Uz nesporno veću energetsku efikasnost domaćinstava u EU, evropske zemlje su daleko više gasifikovane pa se za grejanje i pripremu tople vode, umesto struje, koristi gas. Tako je prosečna potrošnja struje u zemljama EU oko 250 kilovata, a oko te brojke zaustavljaju se i broila domaćinstva u Srbiji koja umesto bojlera imaju toplu vodu i greju se preko toplana.

Sada je racionalno korišćenje energije i ušteda energenta veoma važna jer ih nema dovoljno, a stiže zima. Na taj način ne samo da će se zaštiti sospstveni kućni buyet, već će se smanjiti i troškovi koje države moraju da odvajaju za kupovinu energenata.

Apele, molbe i upozorenja da se energija štedi građanima su uputile sve države, pa i Srbija. Saveta za to kako da se uštedi je mnogo - od zamene vrata i prozora, gašenja svetla, pravilnog kuvanja, pranja veša, postavljanja izolacije, unapređenja sistema grejanja...

Izvesno je da najveći broj građana Srbije vodi računa da ne razbacuje novac kojim raspolaže i racionalno troši struju. Ipak, sigurno je da prostora za uštedu, ma kako da je mala, uvek ima. Uštedeti se može na mnogo načina, a to se posebno odnosi na aparate koji su najveći potrošači - frižideri, zamrzivači i mašine za veš i suđe. Manje struje troše uređaji s najvišim energetskim razredom, koji štede i do 50 odsto energije u odnosu na one s niskim energetskim razredom. Potrošnja se smanjuje i redovnim održavanjem svih uređaja, a na taj način se produžava i njihov radni vek.

Da bi se trošolo manje struje, sve uređaje treba podesiti na optimalnu temperaturu jer svaki stepen niže ili više temperature povećava potrošnju za nekoliko procenata. Tako termostat na bojleru treba da bude na 60 stepeni Celzijusa, frižideru četiri, zamrzivaču -18. Potrošnja klima uređaja biće manja ako razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature nije veća od sedam stepeni.

Oko 80 odsto ukupne potrošnje mašina za pranje veša i suđa odlazi na zagrevanje vode, pa se najviše štedi pranjem na nižim temperaturama. Kad je reč o šporetima, oni s indukcionim grejnim pločama troše i do 40 odsto manje energije nego obični. Manje energije se troši kuvanjem u poklopljenoj posudi, kao i onoj koja je iste veličine kao i ringla. I do 20 odsto manje struje se troši ako je dno posude ravno, uz savremeno posuđe štedi se i do 50 odsto, a najekonomičnije se kuva u ekspres loncu. Isključivanjem šporeta i rerne nekoliko minuta pre nego što je jelo gotovo štedi se desetak odsto energije, rerne s ventilatorom troše i do 15 odsto manje energije nego obične, otvaranjem vrata rerne gubi se oko 20 odsto toplote...

Može se ušedeti i na osvetljenju - ako se maksimalno koristi prirodno dnevno svetlo, gase sijalice u prostorijama u kojima se ne boravi, zamenom običnih sijalica LED i metal-halogenim sijalicama, koje troše daleko manje energije i, istovremeno, mnogo duže traju.

Od ukupne energije koju potroši jedno domaćinstavo oko 60 odsto odlazi na grejanje, oko osam na zagrevanje vode, šest na kuvanje, pet na klima uređaje, a 20 odsto na potrošnju ostalih kućnih aparata i rasvetu. Najveći potrošači struje u domaćinstvima su stari i energetski neefikasni uređaji, a najviše struje troše uređaji koji direktno pretvaraju elekričnu energiju u toplotnu energiju - bojler, termoakumulaciona peć, rerna, šporet, grejalice, mašina za sušenje veša, fen. Najmanje električne energije troše usisavač, toster, pegla...

        D. Mlađenović