Na posao se vratilo 52.900 radnika u 512 kompanija

– U poslednje dve nedelje 52.900 radnika vratilo se na posao u 512 kompanija u našoj zemlji – izjavio je ministar finansija Siniša Mali, i naveo da su to poslednji podaci Privredne komore Srbije. – Otvaranjem fabrika i vraćanjem ljudi na posao ušli smo u pucanj nastavka razvoja privrede. Ne želimo da zaostajemo, želimo da iskoristimo svaki dan i zato mislimo i sigurni smo da će nam rast naše ekonomije biti bolji od svih predviđanja koja su dali i MMF i Evropska komisija.

Već tokom pandemije KOVID-19 vraćen je na posao deo radnika iz tekstilne i obućarske industrije, pa se sada očekuje da tokom ove i naredene sedmice bude radno kao što je to bilo i pre uvođenja vanrednog stanja . U obućarskoj industriji, recimo, imamo oko 10.000 zaposlenih u oko 300 fabrika, dok je tekstilaca oko 64.000 u 1.800 preduzeća.

I fabrike vode korak po korak kreću da uspostavljaju proizvodnju, kao ranije. Direktorka „Minakve” Sanja Bjelica kazala je za „Dnevnik” da naredne sedmice kreće poizvodnja u punom obimu jer su tokom vanrednog stanja radili trećinu manje od uobičajenog kapaciteta, i za to imali opravdanje.

– Potražnja za vodom je bila manja, pošto su prodavnice radile skraćeno pa su naruybine bile spram količine koja se mogla prodati u uslovima novog radnog vremena – kazala je direktorka Bjelica. 

Industriju mineralnih voda Srbije čine tridesetak fabrika s oko 3.000 zaposlenih.

Direktorka ovog poslovnog udruženja Nevenka Stojmenović je rekla da su sve fabrike radile i tokom pandemije koronavirusa, s tim što su se zaposleni smenjivali nedeljno, te da se tokom epidemije najviše kupovala voda od litra i po i dva litra, dok boce od pola litra, zbog zatvorenih ugostiteljskih objekata, nisu bile tražene.

Fabrika čokolade „Eugen” u Novom Sadu pokrenuće proizvodnju u punom obimu naredne sedmice. U toku je planiranje ponovnog rada jer se tokom vanrednog stanja nisu pravile čokolade već je administracija od kuće odgovarala na potrebe kupaca.

Saloni nameštaja planiraju da počnu rad od 18. maja, pa će onda krenuti da rade i stolari i tapetari u fabrikama nameštaja. Direktor fabrike nameštaja „Bajmok” u Bajmoku Aleksandar Filipović je naveo da su radili do početka aprila, a onda prestali jer su saloni zaključali izložbeni prostor.

– Kao što nije bilo radno u našoj fabrici, isto je bilo i u drugima – kazao je Filipović i podvukao da domaće fabrike nameštaja u tome nisu bile usamljene već su tako postupale i one u inostranstvu. – Sada, po ukidanju vanrednog stanja, pokrećemo proizvodnju, čim stigne 18. maj. Već imamo poruybine odranije za domaće kupce i one sa strane, iz zemalja okruženja i daleko, iz Rusije, samo da se i tamo zarazna bolest suzbije.

Za razliku od pomenutih privrednika, ima i onih kojima koronavirus nije smetao.To su metalci, koji su i sada pokazali koliko su dobro organizovani i poslovni jer se od više od 150 kompanija s preko 8.000 radnika, radilo uobičajeno.

– Sva preduzeća u pokrajini radila su i sada rade punim kapacitetom – kazao je za „Dnevnik” menayer Metal klastera Vojvodine (MKV)  Zoran Pekez. – Tokom epidemije metalci nisu koristili godišnje odmore, osim što su na odmor bili upućeni zaposleni stariji od 65 godina. I izvoz je tekao neprekidno, s tim što je u prvo vreme epidemije bilo malo poteškoća u međunarodnom transportu, pri prelasku granice, koje su se ogledale u tome što je radnici koji su išli do inokupaca da montiraju već isporučenu opremu, trebalo da imaju negativan test na KOVID-19 i eventualno budu u karantinu po prelasku granice. I sada imamo i robe na lageru, doduše ne mnogo, i to je oprema koja treba da se montira i testira na mestu isporuke inopatrnerima.

Pekez je predočio da Metalski klaster Vojvodine okuplja mala i srednja preduzeća i radi na povećanju domaće proizvodnje i izvoza.

– Strani investitori nisu naš prevashodni cilj, iako ih naša država podržava značajnije nego nas – naglasio je menayer MKV-a, i istakao da je i sada Klaster pokazao snagu povećanjem obima proizvodnje i izvoza, očuvanjem postojećih radnih mesta i otvaranjem novih.

        Z. Delić