Na posao lane išlo 2.894.800 radnika

Nezaposlenih smo lane imali 286.000, a stopa nezaposlenosti je bila devet odsto i predstavlja smanjenje od 1,4 odsto u odnosu na 2019.godinu.

Broj neaktivnih je bilo 2.712.800, što je povećanje za 25.800 ili jedan odsto u odnosu na pretprošlu godinu, pokazala je anketa Zavoda za statistiku.

Posmatrano po delatnositma, porast onih sa radnom knjižicom zabeležen je u sektorima građevinarstva, informisanja i komunikacije, dok je najveći pad bio u delatnostima poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

Gledajući prema glavnim grupama zanimanja, najveći rast zaposlenosti je bio u grupi zanimanja “zanatlije i srodni”, gde je u 2020. godini bilo 17.800 radnika više u radnom odnosu nego godinu dana ranije. Najveće smanjenje radnika, za 17.700 ljudi, zabeleženo je u grupi “jednostavna zanimanja”. Istovremeno, najveći rast zaposlenosti prošle godinu, u odnosu na pretprošlu, zabeležen je u kategoriji zaposlenih sa srednjim obrazovanjem - za 24.900, dok je najveći pad u kategoriji ljudi sa nižim obrazovanjem - za 25.500.

Prema profesionalnom status, zaposleni se mogu podeliti u tri grupe i to samostalni (sa zaposlenima ili bez njih), zaposleni radnici (koji rade za poslodavca) i pomažući članovi domaćinstva. U 2020. godini samostalno zaposlenih bilo je 648.100, zaposlenih radnika 2.113.800 ,a broj pomažućih članova domaćinstava iznosio je 132.900.

U okviru ukupne zaposlenosti, rast zaposlenosti od 16.100 zabeležen je u kategoriji zaposleni radnici , dok je broj samozaposlenih manji za 18.100, a broj pomažućih članova za 4.200.

Republički zavod za statistiku bavio se i koliko je među mladima zaposleno i nezaposleno, i u anketi došao do podataka da je, posmatrano po regionima, najmanju stopu nezaposlenosti imao region Vojvodine - 22,8 odsto ,a da je najviše nezaposlenih - 33,4 odsto bilo na istoku i jugu zemlje.

Stopa zaposlenosti mladih u prošloj godini iznosila je 20,8 odsto što je za 0,7 odsto manje nego u 2019.godini. Istovremeno, stopa nezaposlenosti bila je manja u odnosu na 2019.godinu za 0,8 odsto.

Stopa mladih od 18 do 24 godine sa završenom osnovnom školom, koji se dalje ne obrazuju niti idu na obuke, bila je 5,6 odsto, a to je jedan odsto manje nego u 2019. godini.

Prošle godine bilo je za 59.600 više radnika koji su radili na neodređeno vreme nego u 2019.godini, dok je broj onih koji su imali ugovor na određeno vreme na povremnim i sezonskim polsovima u istom periodu bio manji za 43.600. Republički zavod za statistiku izračunao je i odsustvo s posla, pa je tako, prema anketi, 7,4 odsto zaposlenih bilo odsutno sa radnog mesta, što je za 1,4 odsto više negu u 2019. godini.Od anketiranih koji su rekli da nisu bili na poslu svaki dan, čak 37 odsto njih je imalo razlog, smanjen obim posla izazvan tehničkim i ekonomskim razlozima, dok je taj razlog u 2019. godini navelo svega pet odsto ispitanika. S druge strane, smanjen je i broj zaposlenih koji su s posla odsustvovali zbog godišnjih odmora, državnih i verski praznika. U strukturi zaposlenih koji su odsutvovali sa radnog mesta, u 2019. godini njih 40 odsto je reklo da je razlog bio godišnji odmor, dok je u 2020. godini taj udeo iznosio 18 odsto

Od kuće je prošle godine radilo 9,9 odsto zaposlenih, što je više za 1,9 odsto nego u 2019.godini. Prosečan broj časova na poslu tokom nedelje po zaposlenom bio je 38 sati, što je manji broj časova za 2,5 odsto nego godinu dana ranije.

Z. Delić