Može li minimalac dostići najosnovnije potrebe

Sindikati, poslodavci i Vlada Srbije i pre početka pregovora složni su u oceni da minimalna cena rada naredne godine treba da bude veća, ali je još uvek neizvesno za koliko. Da li će kao i prethodnih godina Vlada Srbiji biti ta koja će doneti konačnu odluku ili će se socijalni partneri usaglasiti znaće se već do kraja ovog ili na početku narednog meseca.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, koji ovih dana obavlja posebne konsultacije sa poslodavcima i sindikatima, ističe da ga je Siniša Mali, ministar finansija, uoči pregovora upoznao sa svim parametrima koji utiču na visinu minimalne cene rada, a koji su prevashodno vezani za ekonomsku situaciju u zemlji. Prema onome što je ministar Đorđević izjavio očekuje se znatno povećanje minimalne cene rada za 2020.godinu, ne otkrivajući šta to konkretno i u procentima znači.

S druge strane, Unija poslodavaca Srbije sprovela je anketu među svojim članovima po pitanju visine minimalca, a sudeći po pristiglim odgovorima najveći broj poslodavaca smatra da bi on mogao dogodine porasti za deset odsto, ali uz olakšice u pogledu poreza na zarade. Sindikati, pak, imaju svoju računicu prema kojoj je neophodno da se minimalac sa sadašnjih 27.000 poveća na bar 31.000 – 32.000 dinara odnosno da bude na niovu od 85 do 90 odsto minimalne potrošačke korpe.

Ovih dana se u spekuliše da će minimalac biti između 33.000 i 34.000 dinara mesečeno kako bi se za naredne dve godine minimalna zarada izjednačila sa minimalnom potrošačkom korpom koja sada iznosi 36.000 dinara. Sindikati dakako to podržavaju, ali sumnjaju da će tako zaista i biti, mada ne odbacuju ni mogućnost da minimalac zaista bude povećan za više od deset odsto.

Poslodavcima takve najave ne odgovaraju, tim pre što je za njih i povećanje minimalca od deset odsto uslovljeno smanjenjem nameta na zarade. Jer, ako bi se sadašnji minimalac od 27.000 povećao na 34.000 to bi značilo više od 25 odsto onoga što ove godine imaju radnici, a to je procenat za koji oni tvrde da ne mogu da isplate, jer ni sami ne zarađuju dovoljno.

Ne sme se ni jednog trenutka zaboraviti da je sama država poslodavac za oko 600.000 zaposlenih  u javnom sektoru i da nju i te kako “muči” minimalac  odnosno koliki će on biti, jer i ona mora da ga poštuje i isplaćuje onima koji rade za nju. Ona neće pre svega zbog sebe, bez tačne računice i proračuna u buyetu prihvatiti nerealno povećanje minimalca koje bi joj dogodine postalo “omča” oko vrata. Jer, ono što se sada utvrdi kao cena minimalne zarade isplaćuje se tokom cele naredne godine i mora se naći u buyetu za 2020.godinu.

Inače, članom 112. Zakona o radu utvrđena je nadležnost Socijalno-ekonomskog saveta Srbije za utvrđivanje visine minimalne zarade , uz obavezu da se računaju sledeći parametri: troškovi života, kretanje prosečne zarade u Srbiji, egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, stopa nezaposlenosti , kretanje zaposlenosti na tržištu rada i opšte ekonomske razvijenosti Srbije.  U slučaju da na SES-u socijalni partneri ne postignu saglasnost o visini minimalne zarade odluku donosi Vlada Srbije.

U periodu primene Zakona o radnim odnosima, do 21.12.2001.godine, minimalna zarada bila je utvrđena u iznosu od 35 odsto od prosečne republičke plate . Od te 2001. godine predviđeno je da minimalnu zaradu utvrđuje zrazmerno Vlada Srbije, reprezentativni sindikati i reprezentativno udruženje poslodavaca.

Odluku da neto cena radnog sata od januara do decembra ove godine bude 155,33 dinara donela Vlada Srbije, jer socijalni partneri nisu uspeli o tome da se dogovore. Slično je bilo i prethodnih godina , jer su zahtevi sindikata nailazili na otpor pre svega poslodavaca, ali i same Vlade Srbije koja mora da vodi računa o ekonomskim mogućnostima srpskog budžeta. Minimalac je za ovu godinu povećan za 10 odsto.

         Ljubinka Malešević