MMF: Rezultati Srbije veoma dobri, rekordno niska nezaposlenost

Tim MMF-a, koji je prevodio Jan Kes Martejn, boravio je u Beogradu od 3. do 15. oktobra radi razgovora o trećoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).

Tim MMF-a je vodio konstruktivne razgovore sa vlastima Srbije i postigao dogovor na nivou tima o politikama koje su potrebne za završetak treće revizije instrumenta PCI, rekao je Martejn na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, povodm završetka posete.

Navodeći da se očekuje da su kvantitativni ciljevi za septembar 2019. ispunjeni, on je dodao da je sprovođenje strukturnih reformi nastavljeno, mada uz kašnjenja u nekim oblastima.

Dogovor zavisi od završetka ključnih radnji i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje na Izvršnim odboru okvirno je zakazano za drugu polovinu decembra, precizirao je Martejn.

MMF, prema njegovim rečima, očekuje da će realni rast BDP-a ove godine iznositi 3,5 procenata i 4,0 procenta 2020. godine, zahvaljujući snažnoj domaćoj potražnji.

Inflacija se zadržala na niskom nivou, očekuje se da će se u 2020. kretati u donjoj polovini ciljanog koridora, a relaksirani stav monetarne politike je i dalje ispravan s obzirom na niske inflatorne pritiske, istakao je Martejn.

Naglašava da su dobri fiskalni rezultati nastavljeni u prva tri kvartala 2019., da je na nivou opšte države zabeležen suficit u periodu od januara do avgusta, i da javni dug nastavlja da pada, dok su prinosi na državne obveznice dostigli rekordno niske nivoe.

Vlada je usvojila rebalans budžeta, koji uključuje dodatnu kapitalnu potrošnju, jednokratnu isplatu penzionerima i povećanje plata u javnom sektoru. Iako ove mere ne ugrožavaju fiskalnu održivost, vlasti Srbije bi trebalo da pažljivo prate izvršenje budžeta do kraja godine kako bi se obezbedilo da deficit ostane u granicama predviđenim programom, poručio je Martejn.

Kada se radi o platama, kaže da je opravdano davanje većih povećanja određenim grupama zaposlenih kako bi se oni zadržali.

Međutim, ukupni troškovi zarada sada rastu brže od nominalnog BDP-a, i to drugu godinu uzastopce, što nije u skladu sa obavezama koje su preuzele vlasti Srbije u ovoj oblasti i našim savetima, upozorio je on.

Martejn je dodao da je tim MMF-a postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2020. godinu, za koji se planira ukupni fiskalni deficit od 0,5 procenata BDP-a, napominjući da bi taj nivo obezbedio očuvanje fiskalne discipline i dalje smanjenje javnog duga.

Ponovno uvođenje indeksacije penzija u 2020. godini obezbediće da sistem u većoj meri bude baziran na pravilima. Aktuelni planovi da se uvedu nova fiskalna pravila za period od 2021. godine pomoći će da se očuvaju rezultati koje nije bilo lako ostvariti i obezbedi fiskalna održivost.

Šef tima MMF-a je posebno naglasio da je finansijski sektor i dalje stabilan, konstatujući da su problematični krediti u bankarskom sektoru zabeležili pad do nivoa ispod pet procenata, što je najniže od 2008. godine.

Takođe je rekao da je okvir osiguranja depozita ojačan.

Razvoj tržišta kapitala i dalje promovisanje dinarizacije, kako je ocenio, biće od važnosti za dalje unapređenje finansijske stabilnosti i podršku srednjoročnom rastu.

Strukturne reforme i dalje napreduju, ali je potrebna jača posvećenost realizaciji u nekim oblastima kako bi se podstakao potencijal Srbije za rast i ograničili fiskalni rizici. Ostvaren je napredak u reformi Poreske uprave, jačanju okvira za upravljanje javnim investicijama i privatizaciji Komercijalne banke, dodao je Martejn.

Međutim, kako napominje, reforme sistema zarada u javnom sektoru i okvira zaposlenosti u javnom sektoru suočavaju se sa znatnim kašnjenjima.

Potrebne su dodatne aktivnosti u cilju jačanja rukovođenja i korporativnog upravljanja državnim preduzećima. Detaljna analiza cena električne energije je potrebna kako bi se obezbedio povraćaj celokupnih troškova, zaključio je Martejn, zahvalivši se na kraju u ime tima MMF-a vlastima Srbije na gostoprimstvu i tesnoj saradnji.