Mihajlović: Rudnik u Boru - prvi zeleni rudnik u Srbiji

Govoreći o najavi istraživanja litijuma u Srbiji, ona je rekla da Vlada Srbije nije advokat australijske firme i dodala da je za nas važno da li hoćemo ili nećemo litijum.

"Hoćemo li mi da razvijamo, i ne samo da razvijamo i dobijemo rudnik litijuma, nego da dođemo i do električnih vozila na teritoriji Srbije, zavisi od svih nas. Prvo zavisi od studija i informacija koje država i svi građani moraju da imaju. Tek kada to budemo imali svako od nas može da ili ne litijumu", objasnila je MIhajlović.

Ona je dodala da ono što se čulo u četvrtak u Loznici nisu ekološki, nego politički protesti, te da će samo studija pokazati da li će istraživanja imati uticaja na životnu okolinu.

Ministarka je danas sa saradnicima razgovarala sa 29 građana Užica o problemima energetske efikasnosti, ali i svim drugim životnim problemima - o vodi, kanalizaciji, sudskim procesima.

"Danas su bili ti ljudi danas na razgovoru kod nas. I učinili smo sve da nađemo pravi odgovor, da nađemo institucije koje mogu da nam pomognu i da narednih nedelju dana svako od njih dobije i detaljnije odgovore. Gde god smo mogli odmah da rešimo problem, gradonačelnica i ja smo rešavale, gde nismo rekle smo način na koji ćemo to rešiti", dodala je Mihajlović i naglasila da će sa ovakvom praksom nastaviti.

Do 5. septembra će Ministarstvo rudarstva i energetike raspisati javni poziv za sve gradove i opštine da učestvuju u projektu subvencije nabavke solarnih panela za domaćinstva koja mogu biti stavljena na kuće, na zgrade ili zidove zgrada. Gradovi i opstine koji ispune uslove konkursa potpisaće ugovor sa Ministarstvom, nakon čega će gradovi i opštine raspisati javni poziv za izbor kompanija koje će postavljati te solarne panele na kuće i zgrade i potom potpisivanje ugovora sa građanima.

Potpisivanje ugovora između Grada Užica i građana koji su se prijavili za zamenu stolarije trebalo bi bude krajem avgusta te da bude završen do početka grejne sezone. Već sledeći konkurs biće u decembru i nekoliko sledeće godine.

"Osim gasovoda koji su do sada izgrađeni Čačak - Lučani - Požega, ka Arilju, Sevojnu, Kosjeriću i Ivanjici, vrlo važno za zlatiborski okrug je i planirani gasovod od Zlatibora do Priboja, od Priboja do Prijepolja, od Prijepolja ka Sjenici, ili od Novog pazara prema Sjenici.

Kako god bude išao gasovod od Prijepolja biće i jedan deo za Novu Varoš", rekao je Veroš Stanković, direktor sektrora distribucije Srbija gasa i dodao da je dužina tog gasovoda oko 80 kilometara plus dvadesetak kilometara prema Novoj Varoši.

Jelena Matejić, direktorka EMS-a rekla je da je transbalkanski koridor jedan od najznačajnijih projekata koji EMS provodi uz podršku Vlade Srbije i resornoih ministarstava.

"Najvrednija i najduža trasa u okviru celog transbalkanskog koridora je upravo trasa koja se odnosi na ovaj region. Ovde se investira u dvostruki dalekovod najvišeg superiornog 400 kilovoltnog napona u dužini od 109 kilometara i vrednosti od čak 58 miliona evra", rekla je Matejić.

Projekat bi trebalo da bude završen do kraja 2025. godine.