Mali: Država dobro pazi kako se zadužuje

"Kritika je osnov svakog demokratskog društva, pa ne zameram što su srpske finansije pod stalnom lupom onih koji misle da bi umeli i znali bolje, ali bih voleo da na srpskoj političkoj sceni čujemo malo konstruktivnije kritike od toga da "Srbija trpi posledice krize''", rekao je Mali, reagujući na današnje ocene javnih finansija koje je izneo glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.



Mali je naveo da Srbija nesumnjivo trpi posledice krize i dodao kako se naša vlada s tim bori tako što odgovorno istovremeno vodi računa o stabilnosti i zaštiti građana, prenelo je Ministarstvo finansija.



"Brojni parametri pokazuju da su konci u našim rukama – konstantan rast plata u godinama koje nisu bile lake, pa građani Srbije danas zaraduju prosecno oko 630 evra, u odnosu na nekadasnjih oko 300 evra, smanjenje nezaposlenosti sa skoro 26 odsto na ispod devet procenata, rast BDP-a u godinama kada su i evropske ekonomije upisivale minuse", ističe Mali.



Ministar finansija dodaje da postoje izazovi, poput jačanja dolara, najvećeg od osamdesetih godina prošlog veka i činjenice da je kurs evra prema dolaru na istorijski najnižem nivou od 2002. godine.



"Oni koji istrgnu jedan podatak iz čitave ekonomske slike, završe govor na televiziji i nastave da ništa ne rade za našu drzavu, morali bi znati da su na drugoj strani, na mestima gde se donose odluke, ljudi koji i kada se ugase kamere brinu dalje kako te izazove prebroditi", rekao je Mali.



On je skrenuo pažnju na to da su pogoršanje energetske situacije u Evropi, sukob u Ukrajini, kao i usporavanje rasta kineske privrede, zbog sporog otvaranja posle kovid krize, faktori koji direktno utiču na nastavak jačanja dolara u odnosu na evro pa procenjuje da vrhunac inflacije u Sjedinjenim Americkim Drzavama još nije zabeležen.



"Ali, Srbija se bavila tim problemom, pa je tako u odnosu na 2016. godinu učešće dolarskog duga u ukupnom javnom dugu sa 33,9 odsto smanjen na 12,1 odsto, što nam daje manevarskog prostora da ublažimo uticaj ovih oscilacija na naše gradane. Da nismo preduzeli ekonomske mere i hedžovali znacajan deo duga denominovanog u dolarima u evro, kao i da je zadržano ucešće dolarskog duga kao na kraju 2016. godine, dug ugovoren u američkim dolarima bi od početka godine do kraja avgusta porastao za čak 142,1 milijardu dinara, odnosno 2,0 odsto BDP-a. To nismo ni pomisljali da dozvolimo", naglasio je Mali.



On je, osvrćući se na komentar o uzimanju kredita od Ujedinjenih Arapskih Emirata, naveo da bi tumači tog zajma morali da znaju da je za Srbiju, u trenutku kada je dolar jak, dobro da ima tu jaku valutu, da je obezbedila dolare na računu kako bi njima izmirivala obaveze u dolarima, umesto da dolare kupuje sada po visokoj ceni.



"S obzirom na dobru kamatu koju smo obezbedili, a podsećam prinos na desetogodišnje americke trezorske obveznice iznosi 3,77odsto, to je više nego dobra odluka", istakao je Mali.



Naglasio je da se razmišlja o nekoliko koraka unapred, jer bi se hedžovanjem ovog kredita putem svop transakcije, odnosno zamenom obaveze iz dolare u evre, danas moglo obezbediti stopa oko 1,2 odsto na evre, što bi rezultiralo uštedom na kamatama i do 36 miliona evra.



"Dok smo pregovarali o ovom kreditu, uzeli smo u obzir sve moguće instrumente da kontrolišemo sve potencijalne rizike i obezbedimo najbolje moguće uslove za Srbiju", naveo je Mali.



Zaključio je da država očigledno odlično zna šta radi i da niko ne treba da brine.



"Na vreme smo se zaštitili od posledica jačanja dolara, pa je moja glavna poruka istraživačima srpskog javnog duga da mogu mirno da spavaju, i u dolarima, i u evrima, jer je, uzimajući u obzir sadašnju istorijsku vrednost dolara u odnosu na evro, Ministarstvo finansija zahvaljujući transakcijama zaštite od rizika, u suficitu u iznosu od oko pola milijarde dolara. Srbija je stabilna i spremno docekuje novu krizu. Nismo baš mnogo puta u istoriji mogli time da se pohvalimo", zaključio je Mali.