Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Makvilijams: Nema indikatora koji bi bili najava nove krize

21.12.2019. 11:27 11:28
Piše:
Foto: Tanjug (Milica Nikolić)

BEOGRAD: Za sada nema indikatora koji bi bili signal eventualne nove svetske recesije ili slične krize kakva se desila 2008. godine, smatra predsednica američke Savezne korporacije za osiguranje depozita FDIC Jelena Makvilijams, koju mnogi nazivaju najmoćnijom Srpkinjom u Trampovoj administraciji.

U Americi neprestano pratimo pokazatelje koji bi eventualno bili signal nove krize. U prošloj recesiji izgubili smo preko 500 banaka. To je bio veliki gubitak i sada gledamo da li možemo da predvidimo hoće li biti recesije. U Americi su stvari, što se toga tiče, dosta solidne. Nema nikakvih indikatora koji bi bili najava krize, kaže Makvilijams za Tanjug.

Komentarišući rizike po stabilnost banaka, navodi da visina kamatnih stopa svakako ima veliki uticaj.

U Americi, na primer, ako je kamata po kojoj banke mogu da pozajme novac od centralne banke viša od stope po kojoj banke mogu da daju kredit, tu dolazi do potencijala za relativnu nestabilnost i zato gledamo kolike su stope, šta se nudi na tržištu i gde se nalazi razlika, objašnjava Makvilijams.

Na pitanje o korelaciji između zaoštravanja monetarne politike i rasta problematičnih kredita u ukupnim plasmanima, ističe da podizanje kamatnih stopa ne može da se odrazi na kredite koji su ugovoreni uz fiksnu kamatu tokom celog perioda otplate, ali da može da ima uticaj na one sa valutnom klauzulom, odnosno koji su vezani za promene na valutnom tržištu.

Tako su u Americi ljudi ostajali bez kuća jer nisu mogli da otplate te kredite, navodi Makvilijams.

Jelena Makvilijams, devojačko Obrenić, rođena je u Beogradu 1973. godine, a iz Beograda je otišla 1991. godine, i to na razmenu učenika u Kalforniju. Potom je završila studije političkih nauka na Univertitetu u Berkliju, a onda i poslediplomske studije prava. Kao advokat radila je najpre u u Silikonskoj dolini, potom u Vašingtonu, a onda se obrela i u Centralnu banci, zatim Američkom senatu...

Pozvali su je da radi kao advokat u 12. najvećoj američkoj banci, a onda je stigao poziv iz Trampove administracije da vodi državnu korporaciju za osiguranje depozita koja raspolaže sa 13 miliona dolara depozita i zajedno sa centranim bankama saveznih država nadležna je za kontrolu poslovanja oko 3.700 banaka koje imaju dozvolu za rad u svim američkim državama.

Piše:
Pošaljite komentar
Trampova Srpkinja: Želela sam da moj glas ima moć

Trampova Srpkinja: Želela sam da moj glas ima moć

19.12.2019. 16:14 16:23