Lomiće se koplja oko povećanja najniže cene rada, poslodavci bi minimalac veći samo četiri odsto

Stav Unije poslodavaca Srbije o iznosu povećanja minimalca nepromenjen je i povećanje minimalne zarade u Srbiji bi trebalo da prati rast bruto domaćeg proizvoda, rekao je danas za Tanjug počasni predsednik UPS-a Nebojša Atanacković.

On je to rekao odgovarajući na pitanje šta misli o najavljenim pregovorima u avgustu za povećanje minimalne cene rada, ističući da je stav UPS-A po tom pitanju već godinama isti.

„Do sada smo imali situaciju da smo mi uglavnom imali 4,5 - 5 odsto rasta BDP poslednje dve godine, u stvari onih godina pre pandemije, tako da je to bio rast na koji smo mi pristajali, otprilike oko 6 odsto godišnje, međutim, sada očigledno sama inflacija je već dvocifrena, rast BDP opet je negde 3,5 - 4 odsto i otprilike to bi bile relacije koje bi poslodavci mogli da prihvate”, rekao je Atanacković.

Atanacković je kazao da je za zadržavanje stručne radne snage u Srbiji, potrebno napraviti razlike u određenom nivou opterećivanja firmi koje imaju problem sa radnom snagom i moraju da više plaćaju radnike ne bi li im država izašla u susret kroz poreska rasterećenja.

Kazao je da će poslodavci do nekog nivoa moći da povećaju cenu i nadomeste nedostatak te radne snage, ali i da se, kako navodi, nedostatak radne snage gotovo nikako ne može nadoknaditi čak ni sa velikim povećanjem zarada.

Ipak, ocenio je, mnogima u redovima poslodavaca i to će biti jako puno, jer najčešće mnogi ne mogu da podignu cenu svojih usluga i proizvoda.

Nebojša Atanacković se osvrnuo i na problem nedostatka radne snage i kazao da taj proces traje već godinama i da ima tendenciju ubrzavanja, kao i da je to nešto što će se u Srbiji osetiti kroz probleme u proizvodnji, kao i u drugim zonama.

Smatra da naša privreda nije u situaciji da isplati plate koliko to može zapadna Evropa, i to „posebno ne sada kada u Evropi sve više nedostaje sve kvalifikovanija radna snaga”.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je za Tanjug rekao i da je naša država proteklih godina pokušala sa uvozom radne snage, ali da je pokazatelj nedostatka radne snage i to što se investicije uglavnom skoncentrišu na velike gradove, jer, kako je rekao, u manjim sredinama ne bi mogli da obezbede dovoljno radne snage.

On je dodao da je najveći problem nedostatka radne snage u sektorima koji su radno najintenzivniji, ali i u sektoru IT tehnologija.

Dodaje da problemi postoje i u građevinarstvu, i poljoprivredi, te da sve ono što se traži na zapadu Evrope počinje da nedostaje i kod nas.

„Pored ublaženih mera za uvoz radne snage zapadna Evropa će pre uvoziti radnike iz Evrope, nego iz zemalja Bliskog istoka”, zaključio je on.

D. Mlađenović