Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

LITIJUM, ZLATO, SREBRO... Rudarstvo nova okosnica srpske privrede

04.02.2019. 08:17 08:52
Piše:
Foto: Pixabay, ilustracija

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, već nekoliko godina zarada zaposlenih u rudarstvu nalaze u samom vrhu prosečnih mesečnih plata.

Naime, u novembru prošle godine, koji je poslednji mesec za koji je RSZ objavio podatke, zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu imali su prosečnu neto platu od 115.263 , a oni koji rade u eksploataciji uglja 82.393 dinara. Zaposleni u eksploataciji ruda metala imali su manju neto platu – 69.483 dinara, ali je i ona znatno veća od republičkog proseka.

Procenjuje se da će plate u rudarstvu biti još veće jer stručnjaci tvrde da će ova privredna grana u narednim godinama biti glavni adut srpske privrede. Naime, ako se na nekoj od 127 lokacija u Srbiji, gde danas istražuju međunarodne kompanije, nađu nove značajne količine zlata, srebra, bakra, litijuma... prognoza stručnjaka je i te kako realna.

U rudarskoj groznici u Srbiji trenutno učestvuje oko 25 kompanija, a samo u istraživanje ruda prethodne godine uloženo je oko 60 miliona evra. Novi većinski vlasnik RTB ”Bor” , kineska kompanija “ Zinđin”, postala je krajem prošle godine novi vlasnik kanadske kompanije “Nevsun”, koja ima istražna prava za bakar i zlato u Srbiji. Inače, “Nevsun” je kompanija koja se bavi preradom teških metala, a u Srbiji posluje posredstvom kompanije “Rakita eksplorejšn” i trenutno sprovodi projekat u Čukaru Peki u Boru - nalazištu bakra svetske klase, koje je od izuzetne vrednosti i potencijala za Srbiju. Sudeći prema prelimiranim analizama, ukupni pretpostavljeni resuri procenjuju se na 35 tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 2,9 i zlata od 1,7 odsto.

Prema proceni Miroslava Ignjatovića iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije, jedno od najznačajnijih investicija u rudarstvu Srbije jeste upravo nalazište Čukaru Peki. On ocenjuje da će tokom perioda eksploatacije ovog projekta Srbija i Bor imati direktnu korist od oko 450 miliona dolara i to samo kroz poreze i rudnu rentu.


Očekuje se posao za više hiljada radnika

Trenutno je u rudarstvu zaposleno oko 25.000 radnika. Ukoliko se ostvare prognoze stručnjaka i rudarstvo zaista postane jedan od glavnih aduta srpske privrede, u ovoj delatnosti uposliće se više hiljada radnika. Može se očekivati i da će zarada u rudarstvu i dalje biti među najvišima u Srbiji, a to je dovoljan razlog da se mladi i nezaposleni zainteresuju za ovu struku koja im može obezbediti za radno mesto.


Takođe, mnogo se očekuje i od projekta “ Jadar” koji realizuje kompanija “Rio Tinto” . Najvredniji rudarski resurs Srbije je nalazište litijuma u Jadarskom basenu kod Loznice. Kada počne eksploatacija rude jadrit, što se očekuje za nekoliko godina, pretpostavlja se da će odatle moći da se dobiju količine litijuma koje bi zadovoljile 10 odsto svetskih potreba. Odvajanje litijuma od kamena i svega što se izvuče iz zemlje je tehnološki komplikovan posao, ali kada se i to uradi, onda će Srbija biti u mogućnosti da litijum isporučuje i za baterije, ali i za auto-industriju, koja prelazi sa dizel motora na elektromotore i kojoj su potrebne velike količine litijuma za proizvodlju baterija za elektrovozila.

S ocenom da zbog rudnih resursa srpsko rudarstvo očekuje bolja i svetlija budućnost slažu se i stručnjaci iz Geološkog zavoda Srbije, ali dodaju da su za to potrebna značajna ulaganja. Tako geolog Predrag Mijatović ukazuje da je ulaganje u istraživanje dugotrajno i da to nije proces koji se može završiti za godinu ili dve, odnosno da je potrebno najmanje sedam do deset godina.

Geološka istraživanja na terenu su i skupa i dugo traju što je i razlog što na većini od 127 lokacija u Srbiji njih svoje projekte realizuju strane kompanije. Jednostavno, srpske kompanije, pa ni sama država, nemaju dovoljno novca za višegodišnje ulaganje koje može, ali i ne mora da donese dobit jer se godinama mora istraživati, a potom kalkulisati, analizirati i  pokrenuti posao, pa tek onda pričati o isplativosti i zaradi.

LJ. Malešević

Piše:
Pošaljite komentar