Lakše je osigurati se od drona nego od pucanja vodovodne cevi

Ali još uvek nema razloga za zadovoljstvo. Rast je usporen, a klijenti će radije novac potrošiti na nešto drugo nego da kupe polisu. Osiguravajuće kuće, naravno, gledaju gde i kako da šire tržište. Smatraju da bi trebalo da ponude pakete u oblasti sajber i korporativne odgovornosti, ali da pri tome ne treba napuštati uobičajena osiguranja u oblasti života i imovine.

O tome kako se razvija tržište osiguranja viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović kaže:

Ovogodišnji rast premije osiguranja je 2,9 odsto, a to je nešto ispod projektovanog rasta BDP-a, navodi on.

Nadam se, dodaje, da ima prostora do kraja godine da se pogleda stanje i vidi zašto je tako.

Udeo osiguranja u BDP-u je kod nas dva odsto, u zemljama u razvoju 3,3 odsto, a u onim razvijenim sedam. Nivo razvoja tržišta osiguranja govori o celokupnom razvoju neke zemlje.

Što se tiče Srbije, ako se izostavi auto-osiguranje, kod nas manje od 20 odsto građana ima neku polisu u fioci.

U nekoliko navrata osiguravajuće kompanije su radile ankete o tome kako da privole građane da više uplaćuju osiguranje. Rezultati su pokazali da smatraju da im je osiguranje skupo, da im ne treba, ali i da ne veruju osiguravajućim kućama.

Možda je potonje i glavni razlog što se tržište osiguranja slabo razvija. Građanima je najdostupnije osiguranje stana od posledica nezgoda. U mnogim gradovima komunalna preduzeća su sklopila ugovore s osiguravajućim kompanijama pa se premija lako plaća uz račun. Za stan od 50 kvadrata koji je osiguran na tri miliona, mesesečni trošak je 309 dinara. Spisak šteta koje se pokrivaju je poduži. Pokrivaju se štete koje izazove udar groma, požar, oluja, grad, eksplozije, pad letelice, manifestacije i demonstracije te udar motornog vozila. Tu su zatim pobrojani izlivanje vode iz instalacija, provale, krađe, razbojništva, lom stakla .To nude gotovo sve osiguravajuće kuće.

Porast premija osiguranja doneo bi Srbiji dosta koristi. Osiguravajuće kompanije su značajni investitori, a više od 80 odsto prikupljenog novca ulaže se u državne hartije od vrednosti.

Što se tiče sigurnosti onoga što je osigurano, nema razloga za brigu: tehničke rezerve su kod nas u prethodnom periodu uvećane pet puta.                          

Spisak mogućih šteta je sasvim u redu, čak i nešto više nego što se može dogoditi. Ali, kada se malo bolje pogledaju uslovi pod kojima se to osigurava, dobija se nešto drugačija slika. Tako, recimo, dok kod letelica nema organičenja, bilo da vam u stan uleti ili padne avion, helikopetr ili dron, sve je drugačije kada se pogleda izlivanje vode i štete na cevima za vodovod, kanalizaicju te toplovod. Polisa ne pokriva štetu koja nastane ako osiguranik ostavi otvorenu slavinu, ako šteta nastane usled dotrajalih instalacija, ako su one loše održavane, ako je kanalizacija zapušena, ukoliko je do kvara koji je izazvao štetu došlo zbog vlage u stanu i prisustva gljivica, ako su instalacije neispravne.

Pucanje cevi u domaćinstvu i dotrajalih instalacije su kod nas najčešći razlog nastale štete. Zato bi osiguravajuće kompanije morale malo više da se posvete mogućnostima i potrebama građana. Kako se čulo na nedavnoj Konferenciji o osiguranju održanoj u Beogradu, oni razmišljaju o tome da građanima ponude još neke usluge uz polisu. To bi bile asistencije i pomoć starijim članovima domaćinsta u slučaju hitnih potreba. Hoće li to pogurati rast, ostaje da se vidi. Bilo bi dobro da uz to malo pretresu i uslove ugovora.

D. Vujošević