Kupac Jugoremedije nije zainteresovan za pokretanje proizvodnje

Kako dodaje, za razliku od ostala dva ponuđača, „Project One” nije zainteresovan za obnavljanje proizvodnje u „Jugoremediji”.

Sada nam ostaje da vidimo kada će novac biti uplaćen, ali i kako će se prema odluci odnositi „Birgim grupa”, koja je, po onome što mi znamo, ponovo najavila žalbu, poručuje Pecikoza.

Odbor poverilaca „Jugoremedije” u stečaju, inače, dao je uslovnu saglasnost fondu APS „Project One” da učestvuje u nadmetanju za kupovinu fabrike.

Uz konsultacije s advokatima, Odbor poverilaca je dao uslovnu saglasnost tom fondu jer nije priložio kompletnu dokumentaciju neophodnu za učestvovanje u nadmetanju. Iz istog razloga,  uslovnu saglasnost dali smo još jednom ponuđaču, a potpunu saglasnost „Birgim grupi” jer je, po našem mišljenju i mišljenju naših pravnih savetnika, jedino ta turska firma priložila kompletnu dokumentaciju, objašnjava Pecikoza.

Mišljenje Odbora poverilaca, naglašava on, nije obavezujuće, a stečajni sudija je doneo odluku kakvu je doneo, i sada treba čekati dalji razvoj situacije.

Podsetimo, stečajni upravnik Fabrike lekova „Jugoremedija” Radovan Savić potvrdio je da će firma „Project One” biti kupac zrenjaninske farmaceutske kompanije, nakon što je Privredni sud u Zrenjaninu odbio prigovore konkurenata.

„Project One” je za kupovinu „Jugoremedije” kao pravnog lica, ponudio 362 miliona dinara. Manje ponude imali su „Birgim grupa” i „Led Vision style”, čije je prigovore Privredni sud i odbio.

Problemi u „Jugoremediji”, čiji su većinski vlasnici, nakon poništavanja privatizacije i raskida ugovora s kontroverznim niškim biznismenom Jovicom Stefanovićem Ninijem, bili mali akcionari, a u kojoj je država posedovala ostatak od 42 odsto kapitala, trajali su duže. Osim što je račun bio u blokadi, radnici više od godinu nisu dobili plate, a proizvodnje nije bilo od avgusta 2012. godine. Lekovi su bili zapečaćeni u magacinima jer je na najveću količinu stavljena hipoteka banaka kojima je „Jugoremedija” dužna, a deo je bio u vlasništvu Republičke direkcije za robne rezerve. Fabrici je bila isključena struja zbog neplaćenih računa, a radnici su ispuštali vodu iz sistema da se ne bi smrzla i sistem raspao.

Od tada, trajala je potraga za novim vlasnikom koji bi preuzeo fabriku i obnovio proizvodnju. U opticaju je bilo nekoliko kupaca, ali se svaki pokušaj prodaje do sada završavao bez uspeha.

Ž. Balaban