Kriza promenila koncept ekonomske politike: Dati para koliko treba da brod ne potone

Stručnjaci kažu da teme kao što su obrazovanje, zdravstvo, zeleni rast i digitalizacija, koje su i do sada bile prisutne, u periodu oporavka moraju da budu posebno značajne.

Smatraju da podrška države treba da bude selektivna i naglašavaju potrebu strukturnih reformi.

Profesor i nekadašnji ministar finansija Dušan Vujović kaže da je kovid kriza promenila koncept ekonomske politike. Smatra da je nužda promenila pravila i da je ono što je bilo nezamislivo i nedopustivo sa stanovništa fiskalne i monetarne politike prilagođeno potrebama.

„Ne treba pratiti fiskalnu kasu, nego dati koliko je potrebno da brod ne potone”, rekao je Vujović i naveo da su u kovid krizi globalno zabeleženi neverovatni gubici i da su upumpani vrtoglavi iznosi podrške.

Pored fiskalne podrške, Vujović smatra da treba obezbediti strukturne promene koje će omogućiti i pojedinačnim zemljama i globalno da se uhvate u koštaca sa nasleđenim izazovima.

„Najvažnije je ono što smo propuštali godinama, to su zelene investicije, svest o ekologiji, automatizaciji i modenizaciji, kao i konkurentnosti”, rekao je Vujović.

Vladimir Vukčević iz Banke Inteza, nekadašnji član Fiskalnog saveta, rekao je da Srbija gaji preveliku toleranciju prema budžetskom deficitu, a da će po rebalansu budžeta on iznositi sedam odsto.

„Ne bi bilo dobro da se vraćamo u neke godine kada je počela fiskalna konsolidacija”, kaže Vučković.

Smatra da neselektivnost nije prisutna samo kod pomoći privredi, već i kod javnih ulaganja i naveo da je rebalansom najveće povećanje predviđeno za sektor odbrane i bezbednosti.

„U kriznoj godini najviše ulaganja povećamo za ovaj sektor. To govori da nemamo jasnu politiku i viziju. Bojim se da će mnogi dobri rezulati biti ugroženi u sledećem periodu”, ocenio je Vučković.

Profesor FEFA fakulteta Nebojša Savić smatra da ekonomske politike moraju dalje podržavati oporavak privrede jer je, kaže, nemoguće “izvući” privredu bez podrške države.

Naveo je da je uz oporavak privrede Srbije neophodno da gradimo novu privrednu strukturu zasnovanu na zelenoj ekonomiji i digitalnoj infrastrukturi i da je za takozvani V razvoj važno razvijati moderne klastere, kao što su prerada hrane, turistički klaster, farmacija i zdravstvo, kao i digitalizacija.

„Srbija je u prvom kvartalu ove godine dostigla nivo pre krize. Oblik krive u slučaju Srbije je oblik latiničnog V koje imaju samo one privrede koje su ostavrile veliki oporavak, kao što je privreda SAD”, rekao je Savić.

On je, međutim, naveo, da ono što je prisutno u svim prognozama na globalnom nivou jeste „neizvesnost, neizvesnost, neizvesnost”.

D. Mlađenović