Kotrljanje ravnicom: Porodica Jozanov iz Crne bare, na severu Banata, posvećena cvećarstvu

U ovom selu čokanske opštine Jozanovi su jedini posvećeni proizvodnji cveća i čitav posed im je šest plastenika površine oko 2.000 kvadratnih metara, pod kojima posle ima preko cele godine, a prihod ostvaruju od početka cvećarske sezone početkom marta povodom Dana žena pa do pvih dana novembra kada su najtraženije hrizanteme za hrišćanski praznik Svi sveti.

Arsen Jozanov se školovao za mašinsku struku pa je radio u beogradskoj “Mostrogradnji” i Zemljoradničkoj zadruzi “Crna Bara”, a supruga Slađana je radila kao trgovac, dok nisu odlučili da budu sami svoje gazde. Pre deceniju i po prvo su krenuli sa plasteničkom proizvodnjom zelene salate, rotkvica, paradajza, krastavaca i drugog povrća, pa su se 2014. godine preorijentisali na cvećartsvo.

- Prevagnulo je bavljenje cvećarstvom jer je zarada veća. Povrće smo proizvodili dok nam nekontrolisani uvoz nije pokvario računicu. Osposobili smo grejanje u plastenicima da bi mogli da za pijacu ranije izađemo sa paradajzom, gde se moglo najviše zaraditi i jedne godine baš smo dosta uložili puno truda i energenata za grejanje plastenika i kada je paradajz dospeo za tržište, prodavao sam kilogam na pijaci u Senti  za 150 dinara, a uvozni paradajz iz Albanije preprodavci su nudili za 80 dinara. Kada smo na kraju te sezone podvukli crtu, ispostavilo se da nije bilo zarade, pa kada smo već imali podignute plastenike odlučili smo se za cvećarstvo - priča Arsen Jozanov.

Doduše, Arsen ukazuje da su i u cvećarstvu ulaganja velika, jer sve što je neophodno za proizvodnju kvalitetnog cveća se uvozi i skupo je, ali ipak nalaze bolju računicu nego kada su se bavili povrćem.

Za početak sezone za Dan žena 8. mart, za pijace su spremne primule, ciklame, saksijski karanfili i drugo cveće, kome se pripadnice lepšeg pola obraduju za praznik, a potom se sezona nastavlja ponudom petonija, kadifa, muškatli… Najkraće rečeno, nema šta se od cevća ne odneguje ispod plastenika u Rasadniku cveća “Jozanov”.

- Proizvodimo ono sezonsko cveće koje se najviše traži na pijacama, ali probali smo da asortiman obogatimo i atraktivnijim vrstama cveća, međutim, ljudi imaju svoje navike u ulepšavanju svojih domova i okućnica, tako da retko ko hoće da isproba nešto novo - napominje Jozanov.

Sve što se ulaže u cvećarstvu – poskupljuje, od humusa, saksija, semena i zaštitnih sredstava i energenata, a Arsen konstatuje da cene cveća stagniraju. Tako navodi da su 2014.godine tri petonije prodavali za 100 dinara, da im je ista cena bila i proletos.

- Ranije je zarada u cvećarstvu bila veća, pa sada da bi držali korak i opstajali moramo da radimo i proizvodimo mnogo više, stalno povećavamo količine cveća, jer sa malim količinama ne možemo da se pokrijemo. Najviše radimo porodično. Pored mene i supruge Slađane, pomažu dvoje dece koji su već studenti, sin Nemanja koji završava kriminalistiku i ćerka Jelena je na studijama stomatologije u Novom Sadu. Kada je više posla u plastenicima i kada treba pakovati cveće za izlazak na pijacu angažujemo dve radnice - pojašnjava Arsen.

On navodi da porodica nema druih stalnih primanja i da im je cvećarska proizvodnja u plastenicima jedina delatnost, za koju supruga i Arsen imaju registrovana dva gazdinstva…

Cvećari iz Crne Bare su do sada u više navrata konkurisali za subvencije radi unapređenja proizvodnje, koju nastoje stalno da usavršavaju. Zalivanje cveća im predstavlja veliko opterećenje, jer je u plastenicima puno saksija sa cvećem, pa planiraju da taj deo posla automatizuju da sebi olakšaju, jer sada uz dosta napora uspevaju da obave posao u proizvodnji, pakuju cveće pristiglo za prodaju i budu za pijačnim tezgama.

- Glavno tržište su nam pijace u Adi, Senti i Kanjiži, probali smo jesenas i u Kikindi, gde tražimo odgovarajuće mesto, pošto je u togu gradnja nove gradske pijace. Našli su nam dva metra mesta, ali to je nedovoljno da se izloži ponuda 20 do 30 vrsta cveća, sa koliko idemo na pijacu, jer cvećarske police iziskuju više mesta. Cveće ne prodajemo na veliko, sve dok možemo sami da ga prodamo na pijacama. Proizvodnju povećavamo toliko, koliko sami možemo da prodamo na pijacama i to je najsigurnije. Prodajom preprodavcima nije isplativa i ne uklapa se u našu računicu. Oni hoće provoklasnu ekstra robu, a da bude jeftina, da bi mogli što više da zarade - predočava Arsen Jozanov.

Porodična proizvodnja cveća Jozanovih je u kategoriji malih gazdinstava, a Arsen smatra da su u poljoprivredi ugrožena i mala i velika gazdinstva.

- Mali u proizvodnju ulažu malo, pa u slučaju nepovoljnih prilike na tržištu ili nekih drugih razloga malo će i izgubiti, a ovi što rade na veliko kada “puknu” teško će se podići. Kada smo krenuli sa cvećarstvom, mnogi su nam govorili, da će svi mali propasti, ali kada se suoče sa teškoćama mali se lakše podižu nego veliki. Mi probamo da plivamo kako umemo i znamo, nosimo se sa konkurencijom i opstajemo, uspevamo da školujemo dva studenta. Eto, jedva čekamo da krene prodaja cveća za Dan žena, jer smo se bukvalno ispucali ulaganjem u proizvodnju do poslednjeg dinara. Od 1.novembra kada završimo sa prodajom hrizantema za praznik Svi sveti, više od četiri meseca samo ulažemo u proizvodnji i za 8.mart, nama cvećarima je prva berba - kaže Jozanov.   

Tekst i foto: Milorad Mitrović